Мајчица Србија- отићи или остати, питање је сад?
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
НЕ ИДЕМ НИКУДА!
И'те одавдје!.. Сунце вашег неба
Неће вас гријати ко друго што грије;
Грки су овдје залогаји хљеба,
Гдје брата убијеш и брат те убије.
Од своје мајке нађите бољу,
(А маћеха вам је земља ова);
Баците поглед по кршу и пољу,
Вуку се цријева ваших прадједова.
За ову земљу они бјеху робље,
Топовско месо што је бранит знаше,
У овој земљи сада су гробље;
Сад дајте и ви утробе ваше.
Ко пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
За вас је мајка домовина била
Мајка што слави над мртвим чедом.
Ако јој суза са ока слети
Да се вратите у наручја пуста,
Она вас зове да можете мријети
Да вас смрт гута кроз њена уста!
Овдје вас нико не зна, не воли,
Мада ни тамо познати вас неће;
Исти су за вас кршеви голи
И цвјетна поља куд се туђин креће.
Овдје вам братски брат грло стеже,
Тамо вас ништа добро не чека.
За ове крше мрак душу веже:
Бритва, и грло, и крв од човјека.
И'те одавдје!.. Сунце вашег неба
Неће вас гријати ко друго што грије;
Грки су овдје залогаји хљеба,
Гдје брата убијеш и брат те убије.
Шалекса Антић
http://www.youtube.com/watch?v=RCbs0jiGacQ
U životu je najvažnija ljubav.
Ukoliko odeš ili ostaneš bitan je kvalitet unutrašnjeg života. Bitno je da ti je duša sita.
Što više daješ više ćeš i imati. Ako širiš ljubav i mir to će ti se i vratiti.
Svi smo mi Božija deca, a život je kratak da bi mrzeli i duhovno lutali.
Valdemare ja bi ovo tvoje stavio u čitanke!!
http://www.youtube.com/watch?v=yx1fiU2vgN0
Al mora da ima i drugi deo "Vratite se ovde" i može da bude gasterbajterska himna i samim tim himna svih pravih srba!
pre nekih 10ak dana bese mi godisnjica, 5 godina od kad ne zivim u srbiji. i prodje tako ko i savki drugi dan, zaboravio sam na jubilej (a htedoh kao nesto da napravim, bar da popijem nesto) :)
nemam apsolutno nikakav savet u vezi odlaska u inostranstvo. mozda recimo da nije sve lako i fino i standard ko sto se misli, al ono opet, nije ni u srbiji. samo ne treba pisati mnogo uz vetar, imati otvorena shvatanja i za drugacije obicaje (al da ne zaboravis svoje) i dobar si. nema one muke "nedostaje mi srbija, tamo se zivi, ovde ljudi ladni". nisu nigde ljudi ladni, samo treba da im das malo sansu, i pokazs da ti nisi ladan i zatvoren (sto je obicno slucaj kod ovih sto kukaju), i ono ukapiras da ljudi svuda manje-vise isti, ima ih i dobrih i debila.
jel bi ste se druzili sa nekim kinezom ko je doso tu, jedva prica srpski, samo se druzi sa kineizima, i stalno kenja kako smo mi dosadni ili stagod?
nekako bi da verujem da bi isto postigo sto se karijere tice i da sam ostao u srbiji, ali nesto mi se cini da ne bi. prvo je sto se ne bi odvojio od roditelja, sto je bitna stvar ako oces da budes covek.
nemam bre savet. osim mozda, odvajajte se od roditelja dok jos imate snage i volje i vremena da gresite. nebitno gde ce te.
Lepo si to rekao Kelte.
Svi smo mi braća i svi smo isti.
Evropa je naša majčica.
Učite jezike, idite i volite ljude i ljudi će voleti vas.
Mi smo previše arogantan narod, previše zbog neke samoodbrane cenimo sebe, a odbijamo da priznamo da smo samo gradjani sveta i da ništa nismo bolji od albanca, bugarina, hrvata, irca, škota i ciganina. Dobro možda od ciganina :)
VOLIMO SE
rijetko neko ko ode i vrati se, a taj koji se vrati kaje se zbog te odluke.
kako da živiš u državi u kojoj nema reda i posla. nađeš posao neki, radiš cijeli dan i ta plata ti dođe kao neki džeparac jer i dalje živiš kod roditelja jer zbog te mizerne plate ne možeš sebi da plaćaš stan. nedostatak novca opet znači da sebi ne možeš priuštiti neki stan, djevojku, ženu, djecu, porodicu, 3 puta sedmično da jedeš meso, da imaš pare da odeš u kino ili da kupiš novu knjigu itd. osjećaš se beskorisno jer imaš osjećaj da upinješ svom snagom a ništa se ne mijenja, grize te savjest jer imaš osjećaj da si razočarao roditelje i samog sebe. da ne nabrajam sve znate na šta mislim. i bio sam u inostrantvu i radio kao crv, i nije mi smetalo, jer mi je rad pošteno plaćen što ovdje ne bi bio slučaj, bar ne uvijek. i ja vas pitam; da li i dalje imate dilemu da li da ostanete ovdje i preživljavate ili odete vani i živite?
Može, evo recimo
I primanja tankog zapadnjačkog uda,
(Što ne pravi posle problem kad se sere);
Al slađe je, brate, kad rođeni dere!"
THEME SONG OPAAA!!!
http://www.youtube.com/watch?v=RAmrGAI_r8I
Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor, i on ce počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promijeni mjesto i nametne uslove.
Ovo sto napisao Mesa, je otprilike ono sto hocu da kazem. Ne kao idite u pizdu materinu negde, nego vise, koj kurac se vezujete za mesto dok ste mladi. Vezujte se za ljude prvo.
Jos jednom, nije sloboda samo inostranstvo. Isti efekat ce biti i ako promenis mesto gde zivis u srbiji.
Vidi ovog Kelta, jede beluga kavijar i školjke tamo po inostranstvima i slika se kraj Ajfelovog tornja sa Clos d'Ambonnay šampanjcem u ruci, a nama tu nešto... Takvi su najgori -.-
Pa da, glavnu riječ vode oni što su pobjegli još prije rata.
Ево мог неког плана. Пошто ћу сад уписати 4. годину студија, мислио сам да пробам преко оног програма Ворк енд тревл да одем у Америку и да зарадим нешто пара, па да се вратим и завршим студије. Тако бих имао новац за неки солидан почетак, без да оптерећујем своје. Онда, ако Бог да, ако нађем посао, мислим да бих могао да живим лијепо у својој држави. То ми је једна од опција, али највјероватније да ћу њу одиграти.
Jebi ga, isti bi efekat možda postigao ako bi se stvarno odlučio da promeniš svoje društvo u kome se krećeš i navike i pogled na svet i ponašanje, a da se ne pomeriš iz svog stana. Mnogo ljudi je vezano za sredinu čistom inertnošću svoje ličnosti. Baciš ih u drugi kontekst, oni moraju da se prilagode, i onda plivaju kako mogu. A da su drugačiji, ne bi im drugačiji kontekst bio potreban, samo bi se malo više cimali, imali malo više borbe u životu, manje bili deo jebene mase... Srbin koji je u Srbiji deo jebene mase živi kao životinja, Srbin koji je u Švedskoj deo jebene mase živi onako, relativno pristojno, kao deo švedske jebene mase... Nije to samo problem u kojoj zemlji živiš, ima nečega i u prirodi čoveka kao bića, Srbina ili ne.
Mitke, jesi se raspitivao vec za taj vrk end trevel program?
Јесам, и доста мојих пријатеља који су отишли имају само ријечи хвале. Кажу да може да се оствари поприлична зарада од по неколико хиљада долара. Јеби га, јес' да радиш к'о судопера, конобар или помоћник за селидбе, али се лијепо заради.
Mitke pvt.