- G
Већина нас је гледала гомилу филмова са тематиком телепортације у неки други свет или време и главни лик се увек појави као неко мудо или некакав јунак. А у стварном свету је био обична пизда или Смрда Мудић. Можда је то наша очајничка жеља да променимо средину и почнемо из почетка у неком бољем, врлом новом свету где нико не зна какве смо пизде заиста. И што је најјаче - и ми верујемо да би било боље на неком другом месту.
Замислите да имате времеплов машину и хоћете да се пребаците у прошлост или будућност, али не можете да понесете ништа са собом. Шта мислите, како би сте прошли у том свету? Поделите ваша размишљања и најдубље фантазије.
- G
Узимам прилику да се први упишем као отварач теме.
Ето, замишљам да бих се телепортовао у средњи век и тамо био неко мудо. А био бих у најбољем случају говедар или будалетина која трчи са секиром на неког бају од 120 кила из непријатељског окружења. И гинем, у првих 15 минута живота :) Оплакује ме нека девојчура којој смрди из уста као пантеру из дупета, јер има 15 кварних зуба, парадентопатију, а сузе јој се сливају из црвених очију изиритираних коњуктивитисом. Умирем са смешком на лицу, јер знам да сам избегао трагедију да је оженим. Мислим, јеботе, замисли одгајање деце у средњем веку...

Вудсток, дим и прашина опколили град, ја и она сједимо на врелој земљи, слушамо рокенрол, пијемо рум и гутамо сличице. Шарени комби немамо, јер немамо пара за то,
и на сам фестивал
ушли смо на прес.
Родитељи нам мисле да смо у Дубровнику. Њима, као сувенире, доносимо фотографије, и објашњавамо им да смо се укрцали ма погрешан брод у Сплиту, који нас је одвезао тамо далеко, у обећану земљу, чак до Њујорка.
Питају нас шта смо јели тамо, ми одговарамо да смо се добро хранили. Климају главама, драго им је, и срећа па сте се вратили, додају.
Онда смо, напокон, отишли у Дубровник, ноћи смо, заједно са мачкама, проводили на крововима старих кућа у старом граду, а дању смо пливали далеко од обале, да можемо без стида на бови да се шевимо.- G*пародонтопатија, конјунктивитис
Кад ме сад није стрефио инфракт!

Када је ријеч о телепортовању у будућност, тада бих отишао у 2154 и био бих живи примјерак изумрле врсте која је дисала без помоћи робота. Ту би им срао данима како су то била предивна искуства, типа одеш на планину и дишеш, вуху!, украшавао бих ово наше дисање разним епитетима и атрибутивима, моје окружење постало би избезумљено, јеботе, па дисање без ичије помоћи је... свака им част, како су то могли, хоћемо и мииии, буди наш вођа, ДИШИМО ДИШИМО ДИШИМО!, дајте ми времена и пара да размислим.
И вратите ме у далеку прошлост,
скоро стотину година уназад,
да је још само једном загрлим!
Prvo u budućnost definitivno. Da pogledam malo kakve nauke imaju, popamtim neke sportske rezultate pa da stavim nešto na kladionicu da i mene bog vidi, da pogledam 6D pornjavu i preljepe humanoide budućnosti i da remontujem zdravlje u onoj mašini na Elizijumu. I da u povratku svrnem u prošlost: da pošaljem u pičku materinu bivšu curu pri samom trenutku upoznavanja tako da svaku šansu da ikad budemo zajedno steram na nulu, i da jebem milfaču gazdaricu stana koju je htela, a nisam jeb'o jer sam bio sa tom bivšom curom. I da sebi ondašnjem lupim šamarčinu. Konjina jedan. I da sebi kažem da se nikad ne ugojim 20 kila.
