Tužni skupu,
Skupili smo se danas, na petak trinaesti, da odamo počast sajtu duhovitog sadržaja vukajlija tačka koma. Nakon duže bolesti i povremenog otkazivanja nekih njegovih organa, vreme je da se oprostimo od njega.
Učinite to danas i sutra ovde! Možete napisati epitaf ili redovan govor. Kako vam drago. Dakle, pišemo poslednji komemorativni govor. Ima po internetu kako to treba da izgleda. Ali umetnička sloboda uvek je dobrodošla.
Čegi će odabere ono što bude proglašeno najboljim poslednjim pozdravom...
Dragi druže Vukajlijo,
Moram na tvom sajtu da ti nešto objasnim: Radi se o jednom velikom nesporazumu.
Naime, meni je pripala ta čast da moju malenkost predstavljam na ovom sajtu, ali ja tu počast nisam zaslužio. Naprotiv, poslužio sam se nečim, što ne služi na čast ni jednom Vukajlijinom pioniru.
U ovom zadatku na zadatu temu, hteo sam da napišem jednu neistinu. Da slažem da tebe volim više nego svoju taštu. Svako ko me poznaje zna da ja svoju svastiku, pardon taštu, volim više od bilo koga na svetu.
Više od tebe volim i svoju šurnjajku, sve ženine mladje sestre, a da budem pošten, više od tebe volim čak i moju ženu.
Naročito bih hteo da naglasim, da su mi od tebe draži i moji kafanski drugovi i jedna švalerka koju ne bih da imenujem.
Od tebe više volim i Moniku Beluči u ulozi Malene i Nedu Arnerić u ulozi Neveste, one moderatore što brišu postere i onog ludog posteraša što po ceo dan pizdi zbog obrisanog postera.
U stvari, ja volim sve autore defki, posteraše i reakcijaše koji su oko mene, sve one koje ti ne znaš i nemaš pojma koliko su dobri i koliko mi znače.
Vukajlijo, uzela si mi dosta vremena. Vremena koje sam mogao da utrošim na raznorazne stvari. Manje bitne i više bitne. Uglavnom, onako bitne. Stigao sam ja sve te stvari da odradim. Nekad brže, nekad sporije. Nekad si mi smetala. Nekad pomagala. Nekad sam bježao do tebe, čisto da se istresem. Nekad da napravim neko malo umjetničko djelo. Ovo drugo mi nikad nije uspjelo. Nisi ti Vuko tog tipa.
Imala si ti finog staža iza sebe kad sam stigao. Napravio prvi nalog. Napravio dupli. Napravio dupli koji je postao glavni. Pisao. Posterisao. Reagovao. Učio od drugih. Učili me drugi. Dobio prvi komentar kako imam svoj stil. Kako me je neko prepoznao. Prva odabrana. Tamo nekad posle nove godine. Treći januar. Bar mi se tako čini. Ili bješe četvrti. Druga odabrana. Treća. Onda pauza. Onda opet pisanje. Stvaranje. Trošenje viška kreativnosti. Ventil.
Sutra puniš desetku. Čuo sam neko proročanstvo. Sutra je kraj. Ističe domen, šta li. Ništa. Fino je bilo. Smjeha najviše. Nekad bijesa. Nekad čiste budalaštine. Svega nečega. Nikad suza. Možda sutra. Jedna. Ako uđem na profil. Ako bude bilo Vuke. O tom potom.
Vukajlijo, dosta sam zanimljivih ljudi upoznao preko tebe. Nadam se da ću biti u kontaktu sa njima i kad ti crkneš, amin. Naravno, tu ne računam ljude sa kojima sam bio u kontaktu, a više nisam.
Ko poslednji izađe nek dune u sveću.
Večeras imao situaciju: ko poslednji uđe, nek ugasi svetlo. Baš je bilo kul.
Tužni skupu,
Skupili smo se danas, na petak trinaesti, da odamo počast sajtu duhovitog sadržaja vukajlija tačka koma. Nakon duže bolesti i povremenog otkazivanja nekih njegovih organa, vreme je da se oprostimo od njega.
Učinite to danas i sutra ovde! Možete napisati epitaf ili redovan govor. Kako vam drago. Dakle, pišemo poslednji komemorativni govor. Ima po internetu kako to treba da izgleda. Ali umetnička sloboda uvek je dobrodošla.
Čegi će odabere ono što bude proglašeno najboljim poslednjim pozdravom...
Dobro
Dragi druže Vukajlijo,
Moram na tvom sajtu da ti nešto objasnim: Radi se o jednom velikom nesporazumu.
Naime, meni je pripala ta čast da moju malenkost predstavljam na ovom sajtu, ali ja tu počast nisam zaslužio. Naprotiv, poslužio sam se nečim, što ne služi na čast ni jednom Vukajlijinom pioniru.
U ovom zadatku na zadatu temu, hteo sam da napišem jednu neistinu. Da slažem da tebe volim više nego svoju taštu. Svako ko me poznaje zna da ja svoju svastiku, pardon taštu, volim više od bilo koga na svetu.
Više od tebe volim i svoju šurnjajku, sve ženine mladje sestre, a da budem pošten, više od tebe volim čak i moju ženu.
Naročito bih hteo da naglasim, da su mi od tebe draži i moji kafanski drugovi i jedna švalerka koju ne bih da imenujem.
Od tebe više volim i Moniku Beluči u ulozi Malene i Nedu Arnerić u ulozi Neveste, one moderatore što brišu postere i onog ludog posteraša što po ceo dan pizdi zbog obrisanog postera.
U stvari, ja volim sve autore defki, posteraše i reakcijaše koji su oko mene, sve one koje ti ne znaš i nemaš pojma koliko su dobri i koliko mi znače.
( Iz filma "Vukajlija i ja")
Šta je kućo, je l' vam se ugasio sajt
HA HA HA HA HA
3 dana ban,dosta je
Сваког бана, три дана доста
10 GODINA SI BASTION SRPSTVA SRECAN TI RODJENDAN VUKAJLIJO SRPSKA!!!
DA JE NAMA VUKAJLIJE SADA GDE BI NAMA BILO KRAJA SADA
Kako je sve nekad dobro bilo a sad nista ne valja.
ај паризерка напусти сајт
'Vako.
Vukajlijo, uzela si mi dosta vremena. Vremena koje sam mogao da utrošim na raznorazne stvari. Manje bitne i više bitne. Uglavnom, onako bitne. Stigao sam ja sve te stvari da odradim. Nekad brže, nekad sporije. Nekad si mi smetala. Nekad pomagala. Nekad sam bježao do tebe, čisto da se istresem. Nekad da napravim neko malo umjetničko djelo. Ovo drugo mi nikad nije uspjelo. Nisi ti Vuko tog tipa.
Imala si ti finog staža iza sebe kad sam stigao. Napravio prvi nalog. Napravio dupli. Napravio dupli koji je postao glavni. Pisao. Posterisao. Reagovao. Učio od drugih. Učili me drugi. Dobio prvi komentar kako imam svoj stil. Kako me je neko prepoznao. Prva odabrana. Tamo nekad posle nove godine. Treći januar. Bar mi se tako čini. Ili bješe četvrti. Druga odabrana. Treća. Onda pauza. Onda opet pisanje. Stvaranje. Trošenje viška kreativnosti. Ventil.
Sutra puniš desetku. Čuo sam neko proročanstvo. Sutra je kraj. Ističe domen, šta li. Ništa. Fino je bilo. Smjeha najviše. Nekad bijesa. Nekad čiste budalaštine. Svega nečega. Nikad suza. Možda sutra. Jedna. Ako uđem na profil. Ako bude bilo Vuke. O tom potom.
Pozdrav Vuko. Bješe dobro. Bud' pozdravljena.
Ko poslednji izađe nek dune u sveću.
Koja fora gasi se sajt šta?
Sajte, srećni ti mi.
Vukajlijo, dosta sam zanimljivih ljudi upoznao preko tebe. Nadam se da ću biti u kontaktu sa njima i kad ti crkneš, amin. Naravno, tu ne računam ljude sa kojima sam bio u kontaktu, a više nisam.
Večeras imao situaciju: ko poslednji uđe, nek ugasi svetlo. Baš je bilo kul.
Drugarice Katrin, vokativ je tužni skupe.
Nisam bio pošten,
nisam bio vredan,
sada sam mrtav
i svakako bedan.
Mikena V v. pne.
Eh sajte sajte....
Расни, оли купујеш сајт више и спасиш га катанца?
Jesil mala ljubila do sada jesi jesi al trnavca nisi