Interesantnan video na temu:
https://www.youtube.com/watch?v=HfZmC-jLTIg
Nisam baš zakačio mnogo foruma u moderatorska vremena, el se kažnjavalo tad za otvaranje ovih retardiranih i proseravačkih tema?
Pravilo foruma broj jedan : u prvi post ne sme tl:drčina
To je Jova, on može on radi to
Moglo bi se reći da je naš Jova šta, da je naš Jova :
Tl:drkadžija
https://steamcdn-a.akamaihd.net/steamcommunity/public/images/avatars/56/56612d0243c80efdc1b691b9f9a2ac4eb778077a_full.jpg
Bolje biti tl;drkadžija nego samo drkadžija :D a i 365 riječi nije strašno za kompleksniju temu... samo kažem... ne moraš sve da čitaš ako te ne zanima.
Glavno pitanje u temi je postavljeno u drugoj rečenici:
"Uvijek pričamo o tome kako niko na Zapadu ne može nas da skonta i naš smisao za humor i tome slično...
Ali koliko mi možemo njih skontat? "
koga zanima tema čitaće dalje, gdje ja dajem neko svoje viđenje... koga ne zanima... već mu je tu jasno o čemu se radi, i može ići dalje...
Različite kulture imaju različite obrasce ponašanja
Živimo u društvu
Nebo je plavo
ali u kojoj mjeri to sprečava međusobno "kapiranje" i ostvarivanje dubljih kontakata?
Ja sve nešto kontam i da uzmeš jednu istu stvar koja je popularna i tamo i ovamo... ljudi je ne doživljavaju na isti način... recimo Simpsonovi, ili Saut Park... ili neki bend tipa Metalika... vjerujem da izaziva dosta različite asocijacije kod prosječnog američkog i srpskog fana... i da ih na drugačiji način doživljavaju... i sad da krenu taj američki i srpski fan pričati o tom istom bendu ili seriji, moguće da ne bi među njima postojalo potpuno međusobno "kontanje"...
joviciccccccccccccccccccccc
ma jok, prosek mnogo malo ide levo i desno izmedju nas i ostatka evrope. amerika ima kao nesto drugaciju kulturu od nas, al manje nego sto bi mi zeleli da smo drugaciji. slicno kao sto rusi, sto ides dalje od evrope imaju cudniju i drugaciju kulturu nego sto bi mi hteli.
to sto ti pominjes su povrsinske razlike. dublje razlike, koje izazovu debela nerazumevanja ljudi, humora ili statiznam, tek mozes tamo na dalekom istoku da nadjes, ili po africi.
tj, ako si srecan ili ljut ili uvredjen ili uljudan, prosecan amerikanac ce da provali to. japanac/indijac nekad nece, u nekim situacijama. isto vazi i za tebe.
ma i to je kurac, uglavnom povrsinski.
nema zamlje na svetu u kojoj ne bi za mesec dva poceo da se ponasas kao lokalac, da te muka natera, ili da nemas drugu opciju.
ako dohvatis dva razlicita srba nasumicno, veca je verovatnoca da ce imati vece nerazumevanje, vaspitanje i razlicitost, nego ako uzmes ono sto je prosecni srbin i ono sto je prosecni amerikanac.
OK celt, kontam tu stranu priče, al mi objasni onda zašto se naši masovno druže sa našima kad dođu na Zapad, a ne toliko sa lokalnim stanovništvom?
I to nije slučaj samo sa neobrazovanim gastosima, već je dosta česta pojava i kod ljudi koji solidno znaju jezik i imaju neko obrazovanje...
I da li je tačno da na naše ljude koji se tamo dosele gledaju kao na cigane, "imigrante"... ili na bilo koji sličan diskriminatorski način?
Koliko je teško našem čovjeku koji dođe tamo da se uklopi u njihove lokalne "raje" tako da kažem, odnosno krugove prijatelja... "ekipe"...?
kad dodjes u neko novo mesto, tesko je naci novi krug prijatelja, pogotovo ako si matoriji. jeste boli kurac nekoga sa porodicom i decom i milion kuraca i obaveza da sad pravi nova prijateljstva sa srbima ili bilo kojim imigrantima.
tako da si osudjen na slicne sebi, bar u pocetku. to ostane posle vremenom.
ko ode na fakultet, njegov krug prijatelja u pocetku su studenti. ko ode na baustelu kod srba, njegov krug prijatelja u pocetku su srbi.
u svakom slucaju, niko nije zapeo bas da se druzi sa starosedelim penzionerima svajcarcima.
ovo vazi za apsolutno svaku zemlju, ukljucujuci i srbiju. da odes u drugi grad, nekako ce da ispadne prvo da si naso drustvo medju dodjosima nego sa onima iz kruga dvojke...
Anyway, pošto vidim da se ova tema već pretvara u drugu temu a to je zašto se ljudi u inostranstvu druže sa svojima a ne sa nekim drugim, reći ću svoja dva centa o ovome što je rekao na početku a to je ustvari koliko kulturološke razlike u stvari nisu poznate iz medija. I to je tačno. Jer evo npr. vi imate u Americi sve te njihove izveštačene osmehe i ljubaznost, i to nije samo neka slika koja nam je servirana u filmovima i reklamama već stvarno nešto što je tamo sveprisutno, samo možda ne u obliku u kojem bi neko zamislio, i nije nešto što je samo po sebi artificijelno njima samima već način na koji se ljudi ponašaju. Međutim, primećujem jedan drugi manje vidljiv problem a to je sledeće: pošto je li većina naših ljudi koja ode tamo da živi ali stvarno živi vremenom poprimi taj manirizam, način ponašanja i komunikacije ili štagod u stvari ispadne da u nekim "manje tolerantinim" sredinama tamo ako se više ponašaš kao oni ti si u stvari u lošijem položaju nego ako si manje integrisan, zašto? Zato što sa obzirom na to kako svi tamo misle za sebe da su najpametniji i najbolji, oni će onda uzimati tvoje ponašanje kao defaultno tj. kao ono što se neki stranac po defaultu ponaša u svojoj zemlji iako to očigledno nije tako jer jednostavno nemaju pojma i imaju shvatanje o takvim stvarima na nivou našeg desetogodišnjaka. E sada, fora je u tome što to znači što bi oni rekli "setting the bar much higher" tj. da će onda oni tvoje ponašanje uzimati kao nulu i tražiti manje detalje kao znakove razlikovanja. E sada sa obzirom na njihov način poimanja takvih stvari i mentalitet, ponekad to ispadne sa mnogo gorim posledicama nego da si objektivno loš u tim stvarima kao što je komunikacija, poznavanje jezika i dr. Uzmimo npr one ljude koji su optuženi u Americi zbog posedovanja fotografija na kojoj su njihova deca gola.
Jovičiću, mi se ovde ne smatramo za Zapad, nego Jug. I sve vas sa Severne hemisfere, od Sopota do Tokija preko Milvokija, smatramo za moralne varvare kojima je vuna navučena preko očiju.
Če pa ti si onda budala XD
Ti onda ne razumeš, razumeš brt ;) ;) ;)
Pa ima i ta opcija XD
Uvijek pričamo o tome kako niko na Zapadu ne može nas da skonta i naš smisao za humor i tome slično...
Ali koliko mi možemo njih skontat?
S obzirom na to da sam bio aktivan na dosta stranih foruma, četova i sl. skonto sam da bez obzira na znanje jezika i poznavanje osnovne popularne kulture, mi njih ne možemo naročito dobro skontat, prosto postoji mnogo razlika.
Te razlike se ne vide toliko kroz filmove, serije, jer u njima je glavna priča... koju nastoje napraviti univerzalnom... da ima prođu svugdje... a kulturološki detalji su od sekundarnog značaja...
A u svakodnevnom životu, baš oni izbijaju u prvi plan...
Evo par nekih stvari koje su za mene bile svojevrstan kulturni šok... iako nisam išao fizički tamo:
- U Americi postoje tačna pravila kako možeš stati u lift, valjda se moraš okrenuti prema vratima ili šta li... sve ostalo se smatra kao da ugrožavaš druge koji su s tobom u liftu...
- U Americi je igra "Dungeons & Dragons" - a huge fucking thing... kod nas to skoro niko ne zna ni šta je, a kamo li koja su pravila...
- U Americi je većina muškaraca obrezana
- Uglavnom bez obzira na državu... svi imaju stav da su norme takve kakve su kod njih normalne, a sve što od toga odstupa im je čudno...
E sad mene interesuje, koliko naš čovjek, koji bi htio otići u inostranstvo, koliko se zaista može uklopiti u to društvo, da ne strši... a da opet ne izgubi ni svoj identitet u potpunosti... Koliko sam skonto većina naših koja ode tamo pretežno se druži sa drugim našim ljudima. I to mi je skroz OK ako tako žele...
Ali šta ako neko baš hoće da bude otvoreniji malo, da se uklopi, da nađe prijatelje raznih nacija itd... ? Kakva su vama iskustva u tome? Celt bi ovdje mogao pisati, Che-vu takođe...
Isto važi i za one koji ostaju na milom nam & dragom Balkanu... a koji su preko neta ili kako već upoznali neke strance pa sa njima održavaju i dalje kontakt... Kakva su vam iskustva s tim? Da li se previše razlikujemo od njih i oni od nas, ili to ipak nije toliki problem?