..Tako da može se reći kako je sve ovo, zapravo, svojevrsno iživljavanje, čime se ni najmanje ne ponosim. U nekoj drugoj prilici koristio bih sajt za upoznavanje ljudi i žena (čemu je zapravo i trebao da služi) te bih se svakako ponašao drugačije, no nisam usamljen i nemam potrebe za tim. Najapsurdnije od svega je to da bismo se, u rilajfu, vrlo verovatno sasvim lepo slagali.
Hahahaha bukvalno da :) Negde nekad sam ti pomenuo kako je to iz izvesnih razloga korisno i čak potrebno.
1. Melkijades nije osoba i ličnost već nalog na vukajliji. Privatno sam daleko drugačiji čovek od ove čudne i apsolutno nepotrebne spodobe; reči, stavovi, ideje...Ono što zastupam, napadam ili branim često nema bilo kakvu težinu.
2. Ove godine bi trebalo da se konačno udostojim i završim roman na kom radim, što je mučan i nimalo lak posao. Pišem ga u prvom licu, a nije autobiografija - dakle najteži mogući poduhvat, naročito jer je prvom licu neophodno dati glas koji zapravo nije moj. Svaki drugi lik u delu, takodje, govori sopstvenim glasom; rečenice imaju drugačiji ritam itd. Kao što rekoh mučan posao.
3. Često u pisanom govoru imitiram ljude koje zaista poznajem; ponekad, u dužim odlomcima, nastojim da iz jednog predjem u drugi - stoga su odlomci često nečitki, kabasti, neprohodni. Takodje, u književnosti (pored stila, sintakse itd) postoji - mera. Pisac često upadne u zamku da kiti rečenice i gura u njih sve što mu zvuči i deluje efektno i lepo, uništavajući samo delo i čineći ga zamornim. Definicije i postovi na forumu služe mi uglavnom kao opomena da se klonim ovakvih iskušenja. Takodje, volim da napišem auto-diktat i posle ga iščitavam, prepravljam...Ali prethodno ga ostavim takvog kako bih kasnije, drugačijeg raspoloženja, mogao da se vratim na njega i pokušam da odgonetnem šta je potaklo izvesnu misao i stav. Nalik na bilo koji drugi trening - i pisanje je španovanje.