JOVOR
Skoro gledah neki klip na jutubu, radili istrazivanje gde stavili ljude u sobu da sede sat vremena i da se smaraju, i nema nista da se zabavis osim jedno dugme koje povezano na elektrosok, koje kad pritisnes drmne te konkretno struja da zaboli. Ovo je sasvim jasno objasnjeno ljudima - bolece te itd.
70% ispitanika nakon nekog vremena, kad opici dosada uzme i pritisne dugme. Uglavnom jednom, posto boli, ali su spremni svesno na fizicki bol, samo da malo smanje dosadu.
I onda naravno prica o tome kako je dosada mnogo zajeban osecaj i danas kako svim i svacim imamo mogucnost da jednostavno prekinemo to, i sve ovo sto vec znamo, socijalne mreze, igrice, internet (sad ja, vukajlija) itd. To je nebitno za ostatak price, milion puta je pomenuto, svi znamo da nije dobro, mkej.
Onda se nastavlja prica o tome kako je drugo istrazivanje radjeno gde su stavili dve grupe, jednu da se smara i gleda u plafon, a drugu da radi nesto zanimljivo, i nakon toga im dali zadatak koji zahteva neko nekonvencionalno razmisljanje i povezivanje, i tipa ova prva sto se smarala daleko pobedila drugu grupu sa tim koliko je kreativnije pristupila problemu.
I onda prica o psihickim prednostima dosadjivanja (ne meditacije i ammmm opustenosti, nego one najgore dosade jebene, kad krenes da lupkas nogom i da se nerviras) kao najboljoj psihickoj metodi za sopstvenu motivaciju??? opustenost, srecu, kreativnost, promene i milion drugih stvari koje unapredjuju osobu. Po meni, totalno neintuitivno.
Totalno suprotno od onog - nadji unutrasnji mir, balans, srecu i ostalo. Budi uvek sa prijateljima, nemoj nikad da se osetis da hoces da iskocis iz koze od dosade.
Kako god, provalio sam da se odavno nisam dosadjivao. Ne pricam samo o internetu i telefonu i tim kurcima, sto jeste slucaj gde besciljno popunjavam luft u vremenu, nego i ovako. Otprilike kad mi se malo usporile promene u zivotu. U periodu kad bi ustvari trebalo da mi je najdosadnije, dosadne stvari mi ne smetaju vise toliko, a i nema ih toliko. Unutrasnji mir, kurac palac. A globalno gledano mnogo mi veci smor nego sto je bilo kad me sve smaralo.
Znam ja ovo u teoriji, zvuci jednostavno, al sto vise krenem da razmisljam, to vise vidim koliko je paradoksalno. Sta sad, za srecu su korisni dosadni sastanci i cekanje sam sa sobom?
Jel razmisljao jos neko o ovome? Cisto da ubije dosadu?
ROVOJ
Da se osvrnem na dva dela ukratko. Skoro pa da ih potvrdim. Pre neki dan sam se setio tamo neke 1990. godine. Klinac, bezbrižan. Ćerka mi sad ima otprilike godina koliko sam ja imao tada. Neki strah me je obuzeo od pomisli koliko bi mi dosadno bilo u tadašnjem svetu. Nije dugo trajalo, setih se da mi uopšte nije bilo dosadno, ali vratiti se na tako nešto gde nemaš telefona, nemaš vraćanja TV-a unazad, ne možeš pogledati bilo koju seriju, film, je jeziva pomisao inicijalno. Onda shvatiš koliko bi produktivnije proveo dan kada ga ne ispunjavaš praznom zabavom i kako živeti brzo često znači da uradimo mnogo manje stvari nego kada se živelo sporo.
A ovo za dosađivanje i pristupanje problemu sam primetio jer sam nedavno počeo da trčim. Ne slušam muziku, samo trčim i razmišljam. Nakon toga kao da sam gomilu problema za taj dan već u glavi rešio. Ako budem trčao dovoljno dugo osporiću Teoriju relativiteta. Bukvalno rečenica koju sam juče rekao ortaku koji povremeno trči sa mnom, pa mi je zanimljivo da o tome danas pišeš.
ma uvek nadjes neku glupost da popunis vreme i otklonis osecaj dosade. savremeno vreme savremene metode.
kao klinci smo bili izlozeniji dosadi. tipa na predavanju si, profesor smaaaara u picku materinu, ne zanima te ni rec onoga sto se prica, nemas telefon, gledas sat i ne mozes da se saberes koliko bi bio bilo gde drugde nego tu gde si sad.
kao matoriji nemamo toga toliko. sad, ili se osecam dovoljno entajtld da ako neko prica nesto besmisleno u grupi na poslu da mogu da mu kazem direktno ili indirektno da je dosadno i da skrenem temu.
da ne pricam o onlajn sastancima, imam situacija gde se iskljucim bez pardona ako je besmisleno i dodjem na internet da radim nesto jos besmislenije, al nije dosadno.
jel te ovo prvo cini srecnijim u picku materinu???
Valdemar je pre bio postavio prosto pitanje: "kad razmišljate?"
Pre je klonjara bila centar meditacije (ako nisi brzi kenjač, naravno), sad je mobilni tu, da te "zabavi".
E, sad, dosada generalno. Postoji fokusirano razmišljanje i "dosada", kad "blejiš", čak si na granici da zaspiš. I tu se podsvesno nešto dešava, tu bi trebalo da se rađa kreativnost.
Bio jedan lep kurs na korseri o tome.
A onda sam ga ogulio i pojeo.
dali zadatak koji zahteva neko nekonvencionalno razmisljanje i povezivanje, i tipa ova prva sto se smarala daleko pobedila drugu grupu sa tim koliko je kreativnije pristupila problemu
По мени може бити до чињенице да ови други, шта год су радили, трошили су неку количину енергије, концентрације и мождане активности, док ови први верглају у празно, самим тим одморнији су. Као нпр Шутановац што је нашао начин како спасити децу од стрељања.
Плус, може бити да се у другој групи задесило више природно надарених, јер колико знам не постоји никаква упоредива мера за тхинкинг оутсиде оф тхе бох.
Свакако превише непознатих да би се одмах скочило на закључак да је досада корисна
provalio sam da se odavno nisam dosadjivao
А ово ми је сасвим нормално, знам и по себи и по другима, та мртва досада углавном произилази из неког великог незадовољства или незнања шта би сам са собом, некад и подсвесног, самим тим чешће се јавља у тинејџ периоду. Кад посложиш неке ствари и кренеш напред чешће се дешава да немаш довољно сати у дану за све што желиш
А има и ово, мозак ти увек прерачунава у позадини, зато буде оно кад хоћеш да се сетиш нечега а не мо'ш да га јебеш, после ти само дође кад не радиш ништа. Дао си мозгу задатак јбг, само што кад је превише затрпан, ради као дајл ап отприлике
Плус, може бити да се у другој групи задесило више природно надарених, јер колико знам не постоји никаква упоредива мера за тхинкинг оутсиде оф тхе бох.
ma bio neki glup zadatak, tipa nadji na koliko nacina i za sta mozes da upotrebis ovo.
valjda je statisticki bilo znacajne razlike. iskreno mrzi me da trazim sad, nije da cemo da nadjemo naucni odgovor na ovo, vise mi zanimljivije kao misaoni eksperiment.
dosada je najlepše osećanje na svetu. ko to ne spozna, nije živeo, ili barem ne koliko je bilo moguće
dosadu mogu osećati samo deca koja nisu ni počela živeti
Ovo što Bomb kaže je pretačno ako duboko razmisliš.
Kad ti je dosadno ništa ne moraš, nemaš problem, svi su zdravi, imaš pare, ne kasniš nigde nemaš tenzije i polako upadaš u dosadu koju biraš kako ćeš da rešiš pogotovo danas
Pa jebiga za uspešnost tih testiranja posle dosađivanja može biti odgovorno i trenutačno svesno stanje mozga, tojest frekvencija na koju su se vijuge prebacile usled (ne)aktivnosti:
Alpha: Obično u toku dana 70% vremena provedemo u ovom stanju to ti je budnost ali ne preterani fokus već ono, poluautomatski režim
Beta: Ovo je kad parkiraš auto ili rešavaš asocijacije taj neki tip aktivnosti
Gamma: Fokus kao da treba strelom da pogodiš jabuku sa glave svoga sina
Delta: Ovo je 80 - 90% vremena koje provedemo tokom spavanja
Theta: E ovde u ovaj rang bi spadala dosada, važno je napomenuti i da način na koji prelazimo iz stanja u stanje ima velike veze sa tim kakav će nam biti performans tako da ako te u vojsci ujutru poliju ladnom vodom i ideš odmah na trčanje bićeš dosta fizički aktivniji ali manje fokusiran na zadatak nego da te iz sobe u kojoj si proveo sat vremena čameći i ne radeći ništa zovu umilnim glasom da rešavaš sudoku, ovde je kontra bićeš fizički trapav ali mentalno će ti svaki red i broj imati smisla i jako brzo otvarati nove mogućnosti
https://consciousnessliberty.com/wp-content/uploads/2017/07/brain_waves_large-e1498884939182.jpg
ja kolko sam ukapirao ovo, nije prica o meditativnom stanju smirenosti i fokusiranosti sam na sebe, vec o dozivljavanju dosade kao takve - ubrzani puls, nervoza, generalno prozivljavanje neprijatnog psiholoskog stanja utice na sve ovo sto sam rekao, kreativnost, fokusiranost itd.
recimo sad mi pade na pamet da je moguce da je kao neka vrsta fizicke vezbe potrebno. da uz napor koji ti je nametnut nabijes toleranciju na dosadne situacije, kako bi podigao malo granicu na to sta smatras dosadnim, sto onda naravno odmah ima dobre posledice, jer sve sto radis je pomalo dosadno ako oces da ga uradis.
i kao i fizicka vezba, mozda je nesto sto je vremenom postalo nepotrebno u zivotu ako neces, i onda zarad svog zdravlja moras svesno da radis?
to je ono sto mislim da je malo paradoksalno, jer cini mi se da sto sam stariji sve vise imam generalno strpljenja, a sve nizi prag za ono sto mi je neprijatno dosadno.
ako ima to nekog smisla?
paralela recimo - da ne bi bio debela nezdrava skotina imas opciju da ne jedes, da uskratis sebe zadovoljstva hrane, ali da sa druge strane ne moras da trpis bol fizickog napora. ili da budes fizicki aktivan, da trpis bol napora, a da ne trpis bol da ne jedes nesto kad ti se jede. kombinacija oba je najbolja donekle, ali tako je nekako.
mozda je dosada nesto tako. ako ne zelis da budes depresivni neispunjeni i nervozni skot imas opciju da ne razmisljas, da se ne sekiras i da oslobodis mozak i opustis se na taj nacin ili da uvezbas da povecas toleranciju na ono sto mislis da ti je dosadno ili besmisleno i radis te stvari da bi dobio nesto sto te onda ispunjava i opustis se na taj nacin. tipa da prozivljavanjem stvarno dosadnih situacija, nadjes nesto zanimljivo u situacijama koje i nisu toliko. kao sto naporom trcanja posle mozes vise da hodas.
najbolje oba.
JOVOR
Skoro gledah neki klip na jutubu, radili istrazivanje gde stavili ljude u sobu da sede sat vremena i da se smaraju, i nema nista da se zabavis osim jedno dugme koje povezano na elektrosok, koje kad pritisnes drmne te konkretno struja da zaboli. Ovo je sasvim jasno objasnjeno ljudima - bolece te itd.
70% ispitanika nakon nekog vremena, kad opici dosada uzme i pritisne dugme. Uglavnom jednom, posto boli, ali su spremni svesno na fizicki bol, samo da malo smanje dosadu.
I onda naravno prica o tome kako je dosada mnogo zajeban osecaj i danas kako svim i svacim imamo mogucnost da jednostavno prekinemo to, i sve ovo sto vec znamo, socijalne mreze, igrice, internet (sad ja, vukajlija) itd. To je nebitno za ostatak price, milion puta je pomenuto, svi znamo da nije dobro, mkej.
Onda se nastavlja prica o tome kako je drugo istrazivanje radjeno gde su stavili dve grupe, jednu da se smara i gleda u plafon, a drugu da radi nesto zanimljivo, i nakon toga im dali zadatak koji zahteva neko nekonvencionalno razmisljanje i povezivanje, i tipa ova prva sto se smarala daleko pobedila drugu grupu sa tim koliko je kreativnije pristupila problemu.
I onda prica o psihickim prednostima dosadjivanja (ne meditacije i ammmm opustenosti, nego one najgore dosade jebene, kad krenes da lupkas nogom i da se nerviras) kao najboljoj psihickoj metodi za sopstvenu motivaciju??? opustenost, srecu, kreativnost, promene i milion drugih stvari koje unapredjuju osobu. Po meni, totalno neintuitivno.
Totalno suprotno od onog - nadji unutrasnji mir, balans, srecu i ostalo. Budi uvek sa prijateljima, nemoj nikad da se osetis da hoces da iskocis iz koze od dosade.
Kako god, provalio sam da se odavno nisam dosadjivao. Ne pricam samo o internetu i telefonu i tim kurcima, sto jeste slucaj gde besciljno popunjavam luft u vremenu, nego i ovako. Otprilike kad mi se malo usporile promene u zivotu. U periodu kad bi ustvari trebalo da mi je najdosadnije, dosadne stvari mi ne smetaju vise toliko, a i nema ih toliko. Unutrasnji mir, kurac palac. A globalno gledano mnogo mi veci smor nego sto je bilo kad me sve smaralo.
Znam ja ovo u teoriji, zvuci jednostavno, al sto vise krenem da razmisljam, to vise vidim koliko je paradoksalno. Sta sad, za srecu su korisni dosadni sastanci i cekanje sam sa sobom?
Jel razmisljao jos neko o ovome? Cisto da ubije dosadu?
ROVOJ
Da se osvrnem na dva dela ukratko. Skoro pa da ih potvrdim. Pre neki dan sam se setio tamo neke 1990. godine. Klinac, bezbrižan. Ćerka mi sad ima otprilike godina koliko sam ja imao tada. Neki strah me je obuzeo od pomisli koliko bi mi dosadno bilo u tadašnjem svetu. Nije dugo trajalo, setih se da mi uopšte nije bilo dosadno, ali vratiti se na tako nešto gde nemaš telefona, nemaš vraćanja TV-a unazad, ne možeš pogledati bilo koju seriju, film, je jeziva pomisao inicijalno. Onda shvatiš koliko bi produktivnije proveo dan kada ga ne ispunjavaš praznom zabavom i kako živeti brzo često znači da uradimo mnogo manje stvari nego kada se živelo sporo.
A ovo za dosađivanje i pristupanje problemu sam primetio jer sam nedavno počeo da trčim. Ne slušam muziku, samo trčim i razmišljam. Nakon toga kao da sam gomilu problema za taj dan već u glavi rešio. Ako budem trčao dovoljno dugo osporiću Teoriju relativiteta. Bukvalno rečenica koju sam juče rekao ortaku koji povremeno trči sa mnom, pa mi je zanimljivo da o tome danas pišeš.
ma uvek nadjes neku glupost da popunis vreme i otklonis osecaj dosade. savremeno vreme savremene metode.
kao klinci smo bili izlozeniji dosadi. tipa na predavanju si, profesor smaaaara u picku materinu, ne zanima te ni rec onoga sto se prica, nemas telefon, gledas sat i ne mozes da se saberes koliko bi bio bilo gde drugde nego tu gde si sad.
kao matoriji nemamo toga toliko. sad, ili se osecam dovoljno entajtld da ako neko prica nesto besmisleno u grupi na poslu da mogu da mu kazem direktno ili indirektno da je dosadno i da skrenem temu.
da ne pricam o onlajn sastancima, imam situacija gde se iskljucim bez pardona ako je besmisleno i dodjem na internet da radim nesto jos besmislenije, al nije dosadno.
jel te ovo prvo cini srecnijim u picku materinu???
psihologija kaze da da
EDIT: ne samo srecnijim, nego produktivnijim, motivisanijim, ubedljivijim i milion drugih stvari
ono na foru, da bi znao sta hoces, bitnije je da naucis sta neces nego da razmisljas o zeljama sta bi, manji je skup
Valdemar je pre bio postavio prosto pitanje: "kad razmišljate?"
Pre je klonjara bila centar meditacije (ako nisi brzi kenjač, naravno), sad je mobilni tu, da te "zabavi".
E, sad, dosada generalno. Postoji fokusirano razmišljanje i "dosada", kad "blejiš", čak si na granici da zaspiš. I tu se podsvesno nešto dešava, tu bi trebalo da se rađa kreativnost.
Bio jedan lep kurs na korseri o tome.
A onda sam ga ogulio i pojeo.
Јовори, као деца увек смо се играли
Елем,
По мени може бити до чињенице да ови други, шта год су радили, трошили су неку количину енергије, концентрације и мождане активности, док ови први верглају у празно, самим тим одморнији су. Као нпр Шутановац што је нашао начин како спасити децу од стрељања.
Плус, може бити да се у другој групи задесило више природно надарених, јер колико знам не постоји никаква упоредива мера за тхинкинг оутсиде оф тхе бох.
Свакако превише непознатих да би се одмах скочило на закључак да је досада корисна
А ово ми је сасвим нормално, знам и по себи и по другима, та мртва досада углавном произилази из неког великог незадовољства или незнања шта би сам са собом, некад и подсвесног, самим тим чешће се јавља у тинејџ периоду. Кад посложиш неке ствари и кренеш напред чешће се дешава да немаш довољно сати у дану за све што желиш
А има и ово, мозак ти увек прерачунава у позадини, зато буде оно кад хоћеш да се сетиш нечега а не мо'ш да га јебеш, после ти само дође кад не радиш ништа. Дао си мозгу задатак јбг, само што кад је превише затрпан, ради као дајл ап отприлике
ma bio neki glup zadatak, tipa nadji na koliko nacina i za sta mozes da upotrebis ovo.
valjda je statisticki bilo znacajne razlike. iskreno mrzi me da trazim sad, nije da cemo da nadjemo naucni odgovor na ovo, vise mi zanimljivije kao misaoni eksperiment.
dosada je najlepše osećanje na svetu. ko to ne spozna, nije živeo, ili barem ne koliko je bilo moguće
dosadu mogu osećati samo deca koja nisu ni počela živeti
Ja igram ovo, i time se uopšte ne ponosim. https://arcadespot.com/game/final-fight/
Ovo što Bomb kaže je pretačno ako duboko razmisliš.
Kad ti je dosadno ništa ne moraš, nemaš problem, svi su zdravi, imaš pare, ne kasniš nigde nemaš tenzije i polako upadaš u dosadu koju biraš kako ćeš da rešiš pogotovo danas
Nego kako. A opet je izbegavamo an svaki nacin
https://www.youtube.com/watch?v=Uje6OpuBZ24&t=32s&ab_channel=AudioKnjigeMuzikaPoezijaFilmUmetnostARTV
Pa jebiga za uspešnost tih testiranja posle dosađivanja može biti odgovorno i trenutačno svesno stanje mozga, tojest frekvencija na koju su se vijuge prebacile usled (ne)aktivnosti:
Alpha: Obično u toku dana 70% vremena provedemo u ovom stanju to ti je budnost ali ne preterani fokus već ono, poluautomatski režim
Beta: Ovo je kad parkiraš auto ili rešavaš asocijacije taj neki tip aktivnosti
Gamma: Fokus kao da treba strelom da pogodiš jabuku sa glave svoga sina
Delta: Ovo je 80 - 90% vremena koje provedemo tokom spavanja
Theta: E ovde u ovaj rang bi spadala dosada, važno je napomenuti i da način na koji prelazimo iz stanja u stanje ima velike veze sa tim kakav će nam biti performans tako da ako te u vojsci ujutru poliju ladnom vodom i ideš odmah na trčanje bićeš dosta fizički aktivniji ali manje fokusiran na zadatak nego da te iz sobe u kojoj si proveo sat vremena čameći i ne radeći ništa zovu umilnim glasom da rešavaš sudoku, ovde je kontra bićeš fizički trapav ali mentalno će ti svaki red i broj imati smisla i jako brzo otvarati nove mogućnosti
https://consciousnessliberty.com/wp-content/uploads/2017/07/brain_waves_large-e1498884939182.jpg
Zar nije alfa ono kad toneš u san, REM? Pitam, jer sam radio Silva metod davno i cela fora je bila dovedeš mozak u alfa frekvenciju a ostameš svestan.
ja kolko sam ukapirao ovo, nije prica o meditativnom stanju smirenosti i fokusiranosti sam na sebe, vec o dozivljavanju dosade kao takve - ubrzani puls, nervoza, generalno prozivljavanje neprijatnog psiholoskog stanja utice na sve ovo sto sam rekao, kreativnost, fokusiranost itd.
recimo sad mi pade na pamet da je moguce da je kao neka vrsta fizicke vezbe potrebno. da uz napor koji ti je nametnut nabijes toleranciju na dosadne situacije, kako bi podigao malo granicu na to sta smatras dosadnim, sto onda naravno odmah ima dobre posledice, jer sve sto radis je pomalo dosadno ako oces da ga uradis.
i kao i fizicka vezba, mozda je nesto sto je vremenom postalo nepotrebno u zivotu ako neces, i onda zarad svog zdravlja moras svesno da radis?
to je ono sto mislim da je malo paradoksalno, jer cini mi se da sto sam stariji sve vise imam generalno strpljenja, a sve nizi prag za ono sto mi je neprijatno dosadno.
ako ima to nekog smisla?
paralela recimo - da ne bi bio debela nezdrava skotina imas opciju da ne jedes, da uskratis sebe zadovoljstva hrane, ali da sa druge strane ne moras da trpis bol fizickog napora. ili da budes fizicki aktivan, da trpis bol napora, a da ne trpis bol da ne jedes nesto kad ti se jede. kombinacija oba je najbolja donekle, ali tako je nekako.
mozda je dosada nesto tako. ako ne zelis da budes depresivni neispunjeni i nervozni skot imas opciju da ne razmisljas, da se ne sekiras i da oslobodis mozak i opustis se na taj nacin ili da uvezbas da povecas toleranciju na ono sto mislis da ti je dosadno ili besmisleno i radis te stvari da bi dobio nesto sto te onda ispunjava i opustis se na taj nacin. tipa da prozivljavanjem stvarno dosadnih situacija, nadjes nesto zanimljivo u situacijama koje i nisu toliko. kao sto naporom trcanja posle mozes vise da hodas.
najbolje oba.
ne znam ima li smisla to.
ono na foru najnesreciniji (najnezdraviji) si ako oces nesto a nisi psiholoski spreman da istrpis dosadne delove da dodjes do toga.
i sto vise hoces, to dosadnije da se dodje do toga.
https://www.delfi.rs/knjige/38748_pouke_oca_tadeja:_kakve_su_ti_misli_takav_ti_je_zivot_knjiga_delfi_knjizare.html