Kako smo džepnu psihologiju, očekivano, ispamovali svim i svačim, prinudjen sam da otvorim novu temu. Jasno je da bi svaki čovek na ovom svetu trebao da poseti terapeuta i sa njim razgovara, makar s vemena na vreme - jasno je medjutim i to da se na taj korak teško i nerado odlučujemo, skupo je, šta će to meni mogu i sam itd. Jasno je opet s druge strane i to da odrastamo u nezdravom vremenu gde su nazori i vrednosti potpuno poremećeni, stres, beznadje, očaj, opasnost, nepravda...Vrebaju nas na svakom koraku, a od tradicije i vere smo se nažalost prilično udaljili - jednom rečju nije nam baš najlakše, i valja se ponekad baviti sobom i sopstvenim sranjima. Ne očekujem bilo kakve ozbiljne rasprave i prosvetljenja, jedino se nadam da ćemo naći načina da budemo pristojni, civilizovani i, ako je moguće, podelimo s vremena na vreme ponešto što bi se moglo učiniti korisnim.
EDIT
Zaista bih molio da ne spamujemo, imamo na sajtu i ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnim izazovima i problemima, treba nam i ovako nešto.
Okačiću ovo za početak, možda u par postova kako bi bilo preglednije.
ŠEME
Šema je izuzetno stabilan i dugotrajan obrazac, koji se formira u ranom detinjstvu i opstaje i
razvija se tokom života. Svi imamo šeme i one u najvećoj meri određuju naš pogled na svet.
Šeme su način na koji čovek razume i doživljava sebe, druge ljudi i okruženje. Šeme se retko
preispituju i čovek ih najčešće doživljava kao realnu i jedino moguću sliku sveta. Šeme su
samo-održive i veoma otporne na promenu (jer se u skladu sa njima čovek ponaša i oseća i
time potvrđuje njihovu tačnost). Na primer deca koja razviju šemu Neuspeh, retko je
promene i kada odrastu. Šema se retko menja spontano, bez psihoterapije (Uspeh najčešće
nije dovoljan da bi se šema o neuspešnosti promenila; koliko god uspešna osoba bila ona će
se i dalje osećati kao gubitnik ili „folirant“). Šema se bori za opstanak i najčešće uspeva u
tome.
Kada se jednom formiraju, šeme ne prestaju da postoje iako ih nismo uvek svesni. Najčešće
funkcionišu suptilno i neprimetno. Međutim, kada šema „ispliva“ ili je pokrene neki (ili
nekoliko) stresnih događaja, ona sasvim preplavi i obuzme naše misli i osećanja. Tada osoba
iracionalno misli, doživljava intenzivne nezdrave emocije i disfunkcionalno se ponaša.
Postoji 15 ranih maladaptivnih šema (RMŠ), koje su navedene i ukratko opisane u nastavku
teksta:
Ova šema zasniva se na uverenju da niko i nikada neće zadovoljiti naše emocionalne potrebe
(potrebu da budemo tretirani s pažnjom, saosećanjem, ljubavlju, da nas drugi zaštite, brinu o
nama i usmeravaju nas). Ovu šemu često razviju osobe čiji roditelji nisu odgovarali na
emocionalne potrebe (dete nije osećalo da je voljeno, zbrinuto i prihvaćeno).
2. Napuštanje / nestabilnost
Šema se zasniva na očekivanju da ćemo biti napušteni, ako se za nekog vežemo. Osoba je
uverena da će se emocionalna veza sigurno prekinuti. Osobe koje razviju ovu šemu su se kao
deca suočile sa razvodom ili smrću roditelja. Ova šema se može formirati i zbog nedosledne i
neodgovarajuće brige o dečjim potrebama (npr. dete je često ostavljano samo ili se o njemu
nije odgovarajuće brinulo duži vremenski period).
3. Nepoverenje/zlostavljanje
Šema počiva na očekivanju da će nas drugi ljudi namerno iskoristiti na neki način. Ljudi sa
ovom šemom očekuju da će ih drugi povrediti, prevariti ili ponižavati. Osobe sa ovom šemom
sklone su da napadnu prve i da se svete. U detinjstvu, ljudi sa ovom šemom, bili su
zlostavljani ili ponižavani od strane roditelja, braće, sestara ili vršnjaka.
4. Socijalna izolacija/otuđenost
Osoba je uverena da je drugačija, da ne pripada, da je izolovana od ostalih ljudi. Ovo
uverenje je najčešće posledica ranog iskustva – da se ono razlikuje od drugih ljudi ili da se
njegova porodica razlikuje od drugih u okruženju
5. Defektnost/stid
Šema zasnovana na uverenju da smo suštinski neadekvatni i/ili potpuno (iznutra i spolja)
nedopadljivi, i da će to drugi otkriti ako nam se približe i stvarno nas upoznaju. Osećaj
neadekvatnosti i „pokvarenosti“ često je praćen stidom. Osobe sa ovom šemom su kao deca
često kritikovane (u porodici ili vršnjačkoj grupi) i dobijali poruku da nisu vredni pažnje i
ljubavi.
6. Neuspeh
Ova šema bazira se na ubeđenosti osobe da je nesposobna da bude uspešna u poslu,
školovanju, sportu kao drugi ljhudi. Osoba veruje da je nesposobna, glupa, netalentovana.
Ljudi sa ovom šemom često odustaju i ne pokušavaju jer su ubeđeni da neće uspeti, ili se
previše trude kako bi izbegli grešku. Ova šema razvija se kod ljudi koji su kao deca često
ponižavani i tretirani kao gubitnici, nedovoljno dobri, u različitim oblastima (školi, sportu…).
Roditelji ove dece najčešće nisu adekvatno podržavali , ohrabrivali ili disciplinovali (previše
strogi, previše popustljivi ili nedosledni) dete da postigne uspeh u školi ili sportskim
aktivnostima.
7. Funkcionalna zavisnost/ nesposobnost
Ova šema počiva na uverernju osobe da nije sposobna da se samostalno stara o sebi i obavlja
svakodnevne obaveze. Ljudi koji imaju ovu šemu često se preterano oslanjaju na druge ljude
u donošenju odluka i započinjanju novih aktivnosti. U detinjstvu ove osobe nisu ohrabrivane da budu samostalne, nisu razvili veštine i samopouzdanje da mogu da brinu o sebi.
8. Podložnost, osetljivost na povredu ili bolest
Ove osobe su ubeđene da su na ivici da iskuse veliku katastrofu (zdravstvenu, finansijsku…).
Ova šema može motivisati osobu da preterano brine i trudi se da prenebregne katastrofu.
Najčešće je ubeđenje da je svet opasno mesto naučeno od (jednog ili oba) roditelja.
9. Umreženost/nerazvijen self
Ova šema počiva na nedostatku individualnosti i unutrašnje usmerenosti. Osoba koja ima
ovu šemu često ima osećaj praznine ili preplavljenosti. Razvoj ove šeme najčešće je
podstaknut roditeljskim ponašanjem koje sputava odvajanje i individualizaciju – preterana
kontrola, grdnja, uvrede ili preterana zaštita.
10. Podređivanje /subjugacija
Šema počiva na uverenju osobe da mora da se povinuje kontroli da bi izbegla negativne
posledice. Često je praćena strahom da se drugi ne naljute i ne odbace je. Ljudi sa ovom
šemom ignorišu sopstvene želje i osećanja. Najčešći uzrok je izrazito kontrolišući roditelj.
11. Samožrtvovanje
Ova šema se ogleda u preteranom žrtvovanju i zanemarivanju sopstvenih potreba kako bi se
pomoglo drugima. Kada se bave svojim potrebama i željama, ljudi sa ovom šemom često
osećaju krivicu. Da bi izbegli krivicu ove osobe nastavljaju da stavljaju potrebe drugih ispred
svojih. Ove osobe samo-žrtvovanje koriste kao način da se ostvare, pronađu smisao i
podignu samopoštovanje. U detinjstvu ove osobe su najčešće bile preterano odgovorne za
(osećanja i blagostanje) jednog ili oba roditelja.
12. Emocionalna inhibiranost
Šema počiva na uverenju osobe da mora da inhibira (ukoči, sputa) osećanja i impulse,
naročito bes, da ne bi povredila osećanja drugih ljudi, izbegla sramotu, osvetu, odbacivanje
ili gubitak samopoštovanja. Osobe sa ovom šemom često izgledaju ozbiljno i napeto.
Roditelji osoba sa ovom šemom, najčešće nisu ohrabrivali, već branili, slobodno izražavanje
različitih emocija.
13. Nepopustljivi standardi/preterana kritičnost
Ova šema počiva na jednom (ili oba) od sledećih uverenja: verujete da ništa što uradite nije
dovoljno dobro, da uvek morate da se više trudite i/ili su vam prenaglašeno važne vrednosti
kao što su: status, moć, bogatstvo na uštrb socijalne razmene, zdravlja i sreće. Roditelji
osoba sa ovom šemom, najčešće nikad nisu bili zadovoljni ili su obraćali pažnju na dete samo
kada ostvari izuzetan uspeh.
14. Pravo/grandioznost
Ova šema bazirana je na uverenju da možete da uradite, kažete, uzmete sve što želite uvek i
odmah, ne vodeći računa o mišljenju i željama drugih. Osobe sa ovom šemom ne razmišljaju
o tuđim potrebama i o tome kako će njihovo ponašanje dugoročno uticati na odnose sa
drugim ljudima. Roditelji doprinose razvoju ove šeme tako što detetu ispunjavaju sve želje i
ne postavljaju granice, pa dete ne nauči šta je a šta nije socijalno prihvatljivo. Ova šema
može da se razvije kako bi kompenzovala emocionalnu depriviranost i osećanje
neadekvatnosti.
15. Nedovoljna samo-kontrola i samo-disciplina
Ova šema odnosi se na izrazito nisku sposobnost osobe da toleriše i trpi frustracije i
ograničenja kako bi ostvarila svoje ciljeva, kao i da se uzdrži od ispoljavanja osećanja i
impulsa. Ekstremno ispoljavanje ove šeme su adiktivna i kriminalna ponašanja. Ova šema se
razvija ukoliko roditelji nisu odgovarajuće disciplinovali svoju decu ili su i sami imali problem
niske smo-kontrole.
Da bi se razumelo kako šema funkcioniše neophodno je objasniti tri šema procesa. Ti procesi
su: prepuštanje šemi, izbegavanje šeme i kompenzacija šeme. Kroz ova tri procesa šema utiče
na naše ponašanje, učvršćuje se i održava.
Prepuštanje šemi je proces kroz koji šeme funkcionišu i održavaju se. Ovaj proces odvija se
kroz kognitivne distorzije i samo-sabotirajuće obrasce ponašanja. Ranije smo naglasili da su
kognitivne distorzije glavna „meta“ kognitivno-bihejvioralne terapije. Ove distorzije su
negativna tumačenja i predviđanja životnih okolnosti. Mnoge kognitivne distorzije zaslužne su za dugovečnost šema, jer se veći značaj i značenje pridaje činjenicama koje se uklapaju u
šemu i umanjuju ili sasvim odbacuju činjenice koje su u suprotnosti sa šemom.
Šema se održava i kroz ponašanje, tako što „tera“ osobu da se ponaša kao da je šema tačna i
na taj način je potvrđuje. Na primer mladić sa šemom Defektnost/stid razmišljaće i ponašaće
se u skladu sa šemom. Na žurci će imati misli poput: „Nikome se ne sviđam“ i „Neću uspeti da
upoznam nikog novog“. Ponašaće se povučeno i nezainteresovano, izbegavaće da razgovara
sa nepoznatim ljudima i tako verovatno nikoga i neće upoznati…proročanstvo šeme će se
ostvariti.
Izbegavanje šeme se odnosi na načine na koji ljudi izbegavaju da se šeme aktiviraju,
pokrenu. Kao što je već navedeno, kada je šema aktivirana doživljavamo jake i bolne
emocije. Ljudi razviju načine da ne aktiviraju šemu kako bi izbegli bolna osećanja. Postoje tri
načina za izbegavanje šeme: kognitivni, emocionalni i bihejvioralni (ponašajni).
Kognitivno izbegavanje odnosi se na trud da ne mislimo na uznemirujuće događaje. Ovi
napori mogu biti namerni ili automatski, nesvesni. Ljudi namerno mogu izabrati da ne misle
o nekom uznemirujućem događaju ili problemu. Postoje i nesvesni mehanizmi koji pomaži
ljudima da „isključe“, ne vide, informacije i činjenice za koje smatraju da su previše
uznemirujuće da bi se sa njima suočili. Ljudi često zaborave naročito uznemirujuće događaje.
Na primer često se dešava da deca koja su pretrpela seksualno zlostavljanje potpuno
„izbrišu“ to sećanje.
Emocionalno izbegavanje odnosi se na automatsko ili voljno blokiranje bolne emocije. Kada
preživljavaju bolna iskustva ljudi često „otupe“, ne osećaju ništa kako bi umanjili bol. Na
primer, muškarac priča o tome kako ga supruga zlostavlja i kaže da ne oseća bes ni ljutnju.
Nekada ljudi piju alkohol i zloupotrebljavaju lekove da bi izbegli bolna osećanja.
Bihejvioralno (ponašjno) izbegavanje odnosi se na izbegavanje određenih situacija kako se
šeme ne bi aktivirale i izazvale bolna osećanja. Na primer, žena sa šemom Neuspeh neće
prihvatiti zahtevan posao i tako propustiti šansu da nauči i uspe da radi taj posao.
Izbegavanjem izazovne situacije ona izbegava bolno osećanje anksioznosti koje joj stvara
šema. Međutim izbegavanje potvrđuje šemu.
Kompenzacija šeme odnosi se na ponašanja koja su suprotna šemi. Na taj način izbegava se aktiviranje šeme. Ljudi sa šemom Funkcionalna zavisnost/nesposobnost mogu organizovati
svoj život tako da minimalno zavise od pomoći drugih ljudi, iako bi izbalansiraniji pristup bio
bolji. Na primer mladić može odbijati da izlazi sa devojkama kako se ne bi „previše vezao“ i
predstavlja se kao da mu niko nije potreban. Da ne bi bio zavistan od drugih on bira da bude
potpuno nezavistan.
U ovom odeljku predstavljeno je šest primera iz prakse. U svakom primeru prikazano je kako
šema funkcioniše. Kada pročitate ovaj odeljak biće vam jasnije kako se šema ispoljavaju u
realnim, životnim situacijama.
Dženi je mlada žena čija je glavna šema Podređevanje/subjugacija. Ona doživljava da drugi
ljudi žele da je kontrolišu i naređuju joj i onda kada su u stvari asertivni (kada se ne slože ili
od nje nešto traže, ne zahtevaju). Ona misli „Ako kažem ne, neće me prihvatiti, odbacieće
me.“ I ne suprotsatvlja se drugima (prepuštanje šemi). U drugim slučajevima ona reši da
niko neće da „gazi“ po njoj i postaje isključiva (kompenzacija šeme). Ponekad kada ljudi
imaju nerazumne zahteve ona umanjuje značaj svojih želja i osećanja i kaže sebi „Pa ionako
mi nije toliko važno“. Nekada, pak izbegava situacije u kojima joj je teško da se zauzme za
sebe (izbegavanje šeme)
Alanova glavna šema je Neuspeh. Kadgod se suoči sa izazovom on pomisli da nije sposoban.
Ponekad proba, ne trudeći se dovoljno i ne verujući da može uspeti, kada ne uspe to mu
ojača uverenje da je nesposoban (održavanje šeme). S vremena na vreme, uloži ogroman
napor da se predstavi u nerealno pozitivnom svetlu, potroši mnogo para za statusne simbole
(auto, telefon, garderoba) (kompenzacija šeme). Često izbegava aktiviranje šeme i kloni se
izazovnih situacija ubeđujući sebe da mu izazov nije važan i vredan truda (izbegavanje šeme).
Karen ima šemu Defektnost/stid. Uverena je da sa njom nešto suštinski nije uredu i da bi je
svako ko je „stvarno“ upozna odbacio. Ona bira partnere koji su ekstremno kritikujući i
potvrđuju njeno viđenje sebe kao nedovoljno dobre, neadekvatne (održavanje šeme).
Ponekad na najmanju kritiku jako burno reaguje i napada (kompenzacija šeme). Takođe se
trudi da joj se niko ne približi dovoljno i „vidi“ njenu defektnost i odbaci je (izbegavanje
šeme).
Majkl, sredovečni muškarac, ima šemu Funkcionalna zavisnost/nesposobnost. Sebe vidi kao
osobu nesposobnu da se stara o sebi bez podrške drugih ljudi. Bira poslove u kojima se
oslanja na druge. Tako ne razvija veštine koje su potrebne za samostalno obavljanje posla i
tako potvrđuje svoju sliku o sebi kao nesamostalnom (prepuštanje šemi). Ponekad odbija
savete drugih, iako bi bilo bolje da ih prihvati (kompenzacija šeme). Odlaže, izbegava,
odugovlači da preuzme odgovornost, da bi smanjio anksioznost (izbegavnje šeme).
Anina sržna šema je Socijalna izolacija. Ona vidi sebe kao različitu od drugih do mere da se
nigde ne uklapa, nigde ne pripada. Kada nešto treba da radi sa drugima i učestvuje u nekoj
zajedničkoj aktivnosti, ne posveti se i ne uključuje zaista (prepuštanje šemi). Ponekad je
veoma gruba i kritična prema ostalim članovima grupe (kompenzacija šeme). Ponekad
sasvim izbegava grupne aktivnosti – samoizoluje se (Izbegavanje šeme).
Džoova centralna šema je Emocionalna deprivacija. Bira partnere koji nisu sposobni da pruže
pažnju i ponaša se tako da im još više oteža pružanje pažnje, ne tražeći je i ne primajući je
(prepuštanje šemi). Ponekada bude veoma zahtevan i agresivan i provocira svađu i sukob sa
partnerom (kompenzacija šeme). Džo izbegava da se zbliži sa ženama i negira da ima bilo
kakav problem u toj oblasti (izbegavanje šeme).
Terapijski cilj šema terapije je oslabiti maladaptavne šeme (u najvećoj mogućoj meri) i ojačati
zdravu stranu osobe. Terapeut se udružuje sa zdravom stranom klijenta kako bi zajedno
pobedili maladaptivne šeme.
Prvi korak u terapiji je sveobuhvatna procena klijenta. Glavni cilj procene je otkrivanje šema
koje su u najvećoj meri odgovorne za klijentovo psihološko funkcionisanje. Procena se odvija
u nekoliko segmenata. Polazna tačka u proceni obično su klijentovi aktuelni problemi koji su
ga podstakli da se obrati za pomoć. Terapeut zatim ispituje klijentovu životnu istoriju,
tragajući za obrascima koji su najčešće posledica maladaptivnih šema.
U proceni šema terapeut može koristiti i upitnike, koje klijenti popunjavaju kako bi se otkrilo u kojoj meri šeme utiču na aktuelno funkcionisanje.
Šema terapeuti u proceni često koriste i brojne tehnike imaginacije. Jedna od specifičnih
tehnika izgleda tako što terapeut zatraži od klijenta da zatvori oči i zamisli sebe kao dete u
nekoj situaciji sa svojom porodicom. Slika koja se pojavi obično je povezana sa sržnim
šemama.
Stiven, dvadesetosmogodišnji direktor, ima sržnu šemu Nepoverenje/zloupotreba. Na
terapiju je došao zbog jakih naleta anksioznosti na poslu, tokom kojih je bio preterano
sumnjičav i ozlojeđen u odnosu sa saradnicima. Kada je terapeut zatražio da kreira sliku iz
detinjstva, javile su mu se dve različite slike. U prvoj, video je sebe kako ga stariji brat
maltretira. U drugoj je video oca alkoholičara kako dolazi kući i prebija majku i sebe
sklupčanog od straha.
Postoje brojne tehnike koje terapeuti koriste da bi pomogli klijentima da oslabe svoje šeme.
Tehnike mogu biti: emotivne, interpersonalne, kognitivne i bihejvioralne. U nastavku svaka
od navedenih kategorija ukratko je objašnjena i ilustrovana primerom.
Emotivne tehnike podstiču klijente da osete i izraze emocionalne aspekte svojih problema.
Jedan od načina je tražiti od klijenta da zamisli da razgovara sa osobom u odnosu na koju
oseća uznemirenje. Klijent se zatim ohrabruje da sasvim doživi i izrazi šta oseća direktno se
obraćajući toj osobi. Jedna žena čija je glavna šema Emocionalna deprivacija, u nekoliko
seansi podsticana je da zamisli da razgovara sa roditeljima i izrazi bes jer nisu bili dovoljno
emocionalno prisutni i dostupni. Svaki put kada je uspevala da izrazi svoja osećanja, sve više
se udaljavala od šeme. Posle toga bila je u stanju da prihvati da njeni roditelji zbog svojih
ličnih problema nisu pružili odgovarajuću brigu i da ona nije osuđena da zauvek bude
emocionalno uskraćena i nevoljena.
Postoji mnogo različitih varijanti opisane tehnike. Klijenti mogu zauzeti poziciju druge osobe
u ovom zamišljenom dijalogu i osetiti i izraziti osećanja koja bi druga osoba mogla imati.
Mogu takođe napisati pismo osobi, bez namere da ga pošalju, kako bi sasvim slobodno
izrazili svoja osećanja.
Interpersonalne tehnike stavljaju naglasak na interakciju sa drugim ljudima, kako bio klijentove šeme mogle biti testirane u praksi. Jedan od načina je kroz odnos sa terapeutom.
Na primer, osobe sa šemom Poslušnost/subjugacija, često se slažu sa svime što terapeut
kaže, čak i kada ne misle da je zadatak ili aktivnost korisna. Oni kasnije mogu osećati
ozlojeđenost prema terapeutu, koju prikrivaju. Ovaj obrazac poslušnost – ozlejeđenost,
terapeut i klijent treba zajedno da ispitaju. Ova intervencija može podstaći klijenta da istraži
u kojim sve odnosima se ovaj obrazac aktivira i kako bi mogao da ga prevlada.
Druga vrsta interpersonalne tehnike podrazumeva uklkjučivanje klijentovog supružnika u
terapiju. Muškarac sa šemom Samožrtvovanje može izabrati partnerku koja zanemaruje
njegove želje. Terapeut može predložiti da se partnerka uključi u terapiju kako bi zajedno
istražili i promenili obrasce u njihovom odnosu.
Kognitivne tehnike odnose se na preispitivanje i osporavanje kognitivnih distorzija koje
proizilaze iz šema. Kao i u „klasičnoj“ kognitivno bihjevioralnoj terapiji, ove disfunkcionalne
misli se identifikuju i zatim preispituju. Zatim se formulišu nove misli i uverenja. Ove tehnike
pomažu klijentima da promene svoje viđenje situacija.
Prvi korak u kognitivnom radu sa šema je istraživanje dokaza za i protiv tačnosti šeme. To
podrazumeva analizu različitih životnih iskustava koji podržavaju ili osporavaju šemu. Dokazi
se zatim analiziraju kako bi se ispitalo da li zaista potvrđuju tačnost šeme. „Dokazi za“
tačnost šeme obično ne potvrđuju njenu tačnost.
Razmotrimo primer mladića sa šemom Emocionalna deprivacija. Upitan za dokaze da
njegove emocionalne potrebe nikad neće biti zadovoljene, on navodi primere bivših
devojaka koje ih nisu zadovoljile. Međutim, pažljivom analizom prethodnih veza otkriva se
da je, upravo zbog održanja šeme, birao emocionalno nedostupne partnerke.
Ovaj uvid uliva mu optimizam, jer ako promeni način na koji bira partnerke njegove
emocionalne potrebe verovatno će biti zadovoljene.
Druga kognitivna tehnika je ona u kojoj, kroz strukturisani dijalog , klijent i terapeut
raspravljaju o dokazima koje potvrđuju i osporavaju tačnost šeme. Najpre klijent brani a
terapeut napada šemu, zatim zamene uloge kako bi klijent dobio priliku da formuliše
alternativno viđenje situacije.
Nakon nekoliko dijaloga klijent i terapeut mogu napraviti fleš-kartice na kojima će zapisati tvrdnje koje dokazuju da je šema netačna. Taj podsetnik će klijent koristiti u sitaucijama kada
je šema aktivirna.
Na fleš-kartici za klijenta sa šemom Dektnost/stid obično piše: „Znam da osećam kao da
nešto nije uredu sa mnom, ali moja zdrava strana zna da sam dovoljno dobar. Ima ljudi u
mom životu koji me dugo poznaju i ostaju sa mnom. Znam da mogu da održim prijateljstvo sa
ljudima koji me interesuju.“
Klijent nosi karticu sa sobom i čita je kad god se javi problem. Upornom primenom ove i
ostalih kognitivnih tehnika, klijentova uverenost u tačnost šeme, postepeno slabi.
Bihejvioralne tehnike su one u kojima terapeut pomaže klijentu da promeni dugogodišnje
obrasce u ponašanju, kako bi se smanjila ponašanja koja održavaju šemu a ojačali zdravi
odgovori.
Jedna od bihejvioranih tehnika je pomoći klijentu da izabere odgovarajuće partnere, koji su
u stanju da održe zdrav odnos. Klijenti sa šemom Emocionalna deprivacija obično biraju
emocionalno nedostupne partnere. Terapeut će klijentu u ovom slučaju pomoći da procene i
izaberu odgovarajuće partnere.
Druga bihejvioralna tehnika uči klijente da bolje komuniciraju. Na primer, žena sa šemom
Poslušnost/subjugacija, veruje da zaslužuje povišicu, ali ne zna kako da je traži. Terapeut
kroz igranje uloga može pomoći klijentkinji da uvežba razgovor sa šefom. Prvo, terapeut igra
ulogu kijenta a kijent šefa. Tako terapeut pokazuje kako da se na adekvatan način zatraži
povišica. Zatim, K i T zamene uloge, pa klijent dobije priliku da vežba novu veštinu i dobije
povratnu informaciju pre nego što ovo novo ponašanje testira u realnosti.
Od vukajlijasa mozda najnormalniji skodi, granon ljudi sa defki.
Sa foruma retko ko zdrav, u vukajijaskom smislu naravno. Pogle mesnog jbt, uspostavlja red na forumu moderise tera ljude nesto koji kurac. Ili zap sto baronise sa svojom bransom, smo sto nejebicu gura u prvi plan, kamenofil iz estonije hejtuje ejda, kolektivna anamneza napusavanja ejda itd itd. Ili uticaj cirkovih postova na random vukajlijasa i gubitak samokontrole. Vise bi se u tom smislu bavio temom nego rl problematikom. To je neka druga tema.
To ti kazem preslo u rl.
Ovo za sebe sam se prepoznao, ima me u vise sema al ni nedna nije dominantna. Bukv sam bio ok je sve posle citanja. Ko kad dobijes dobre nalaze iz lab, fazon ma znao sam.
"Немојте се разочарати ако је прохујало време оставило ране на вашем телу и души. Ништа неће трајати заувек. Оно што није урађено јуче, може се урадити данас, а оно што нисте урадили пре, можете сутра. Само се немојте разочарати. Ако ипак изгубите наду, уздигните се поново. Не дозволите да вам безнађе трује живот. Очај је пакао, а ми смо рођени за рај. Подигните главу и реците - могу, желим и заслужујем најбоље. Бог ми је подарио најбоље и ја заслужујем то. Немојте се плашити да рушите уверења, перцепције и стереотипе који вам скраћују живот и даве душу. Мртве ствари нису вредне живљења, васкрсните их. Запамтите, велике промене долазе после великих катастрофа. Уништите оно што ротира и отворите прозор за свеж ваздух. Свети Дух воли много оне који желе промене и преображаје у својим животима. Сарађујте са Њим и градите нове снове. Дозволите Богу да сања у вама, Он верује у вас чак и када Га се одрекнете. Али чак и да пођемо од претпоставке да се неке ствари не могу променити, иако сте покушавали много пута, немојте одустати, будите поносни што сте се борили и прихватите да их не можете променити. Ово је такође велика победа.
Још много срећних дана, добрих и благословених, и нека свима нама Христос улепша живот."
ОТАЦ ХАРАЛАМПИЈЕ ПАПАДОПУЛОС
Kako smo džepnu psihologiju, očekivano, ispamovali svim i svačim, prinudjen sam da otvorim novu temu. Jasno je da bi svaki čovek na ovom svetu trebao da poseti terapeuta i sa njim razgovara, makar s vemena na vreme - jasno je medjutim i to da se na taj korak teško i nerado odlučujemo, skupo je, šta će to meni mogu i sam itd. Jasno je opet s druge strane i to da odrastamo u nezdravom vremenu gde su nazori i vrednosti potpuno poremećeni, stres, beznadje, očaj, opasnost, nepravda...Vrebaju nas na svakom koraku, a od tradicije i vere smo se nažalost prilično udaljili - jednom rečju nije nam baš najlakše, i valja se ponekad baviti sobom i sopstvenim sranjima. Ne očekujem bilo kakve ozbiljne rasprave i prosvetljenja, jedino se nadam da ćemo naći načina da budemo pristojni, civilizovani i, ako je moguće, podelimo s vremena na vreme ponešto što bi se moglo učiniti korisnim.
EDIT
Zaista bih molio da ne spamujemo, imamo na sajtu i ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnim izazovima i problemima, treba nam i ovako nešto.
Okačiću ovo za početak, možda u par postova kako bi bilo preglednije.
ŠEME
Šema je izuzetno stabilan i dugotrajan obrazac, koji se formira u ranom detinjstvu i opstaje i
razvija se tokom života. Svi imamo šeme i one u najvećoj meri određuju naš pogled na svet.
Šeme su način na koji čovek razume i doživljava sebe, druge ljudi i okruženje. Šeme se retko
preispituju i čovek ih najčešće doživljava kao realnu i jedino moguću sliku sveta. Šeme su
samo-održive i veoma otporne na promenu (jer se u skladu sa njima čovek ponaša i oseća i
time potvrđuje njihovu tačnost). Na primer deca koja razviju šemu Neuspeh, retko je
promene i kada odrastu. Šema se retko menja spontano, bez psihoterapije (Uspeh najčešće
nije dovoljan da bi se šema o neuspešnosti promenila; koliko god uspešna osoba bila ona će
se i dalje osećati kao gubitnik ili „folirant“). Šema se bori za opstanak i najčešće uspeva u
tome.
Kada se jednom formiraju, šeme ne prestaju da postoje iako ih nismo uvek svesni. Najčešće
funkcionišu suptilno i neprimetno. Međutim, kada šema „ispliva“ ili je pokrene neki (ili
nekoliko) stresnih događaja, ona sasvim preplavi i obuzme naše misli i osećanja. Tada osoba
iracionalno misli, doživljava intenzivne nezdrave emocije i disfunkcionalno se ponaša.
Postoji 15 ranih maladaptivnih šema (RMŠ), koje su navedene i ukratko opisane u nastavku
teksta:
1. Emocionalna deprivacija
Ova šema zasniva se na uverenju da niko i nikada neće zadovoljiti naše emocionalne potrebe
(potrebu da budemo tretirani s pažnjom, saosećanjem, ljubavlju, da nas drugi zaštite, brinu o
nama i usmeravaju nas). Ovu šemu često razviju osobe čiji roditelji nisu odgovarali na
emocionalne potrebe (dete nije osećalo da je voljeno, zbrinuto i prihvaćeno).
2. Napuštanje / nestabilnost
Šema se zasniva na očekivanju da ćemo biti napušteni, ako se za nekog vežemo. Osoba je
uverena da će se emocionalna veza sigurno prekinuti. Osobe koje razviju ovu šemu su se kao
deca suočile sa razvodom ili smrću roditelja. Ova šema se može formirati i zbog nedosledne i
neodgovarajuće brige o dečjim potrebama (npr. dete je često ostavljano samo ili se o njemu
nije odgovarajuće brinulo duži vremenski period).
3. Nepoverenje/zlostavljanje
Šema počiva na očekivanju da će nas drugi ljudi namerno iskoristiti na neki način. Ljudi sa
ovom šemom očekuju da će ih drugi povrediti, prevariti ili ponižavati. Osobe sa ovom šemom
sklone su da napadnu prve i da se svete. U detinjstvu, ljudi sa ovom šemom, bili su
zlostavljani ili ponižavani od strane roditelja, braće, sestara ili vršnjaka.
4. Socijalna izolacija/otuđenost
Osoba je uverena da je drugačija, da ne pripada, da je izolovana od ostalih ljudi. Ovo
uverenje je najčešće posledica ranog iskustva – da se ono razlikuje od drugih ljudi ili da se
njegova porodica razlikuje od drugih u okruženju
5. Defektnost/stid
Šema zasnovana na uverenju da smo suštinski neadekvatni i/ili potpuno (iznutra i spolja)
nedopadljivi, i da će to drugi otkriti ako nam se približe i stvarno nas upoznaju. Osećaj
neadekvatnosti i „pokvarenosti“ često je praćen stidom. Osobe sa ovom šemom su kao deca
često kritikovane (u porodici ili vršnjačkoj grupi) i dobijali poruku da nisu vredni pažnje i
ljubavi.
6. Neuspeh
Ova šema bazira se na ubeđenosti osobe da je nesposobna da bude uspešna u poslu,
školovanju, sportu kao drugi ljhudi. Osoba veruje da je nesposobna, glupa, netalentovana.
Ljudi sa ovom šemom često odustaju i ne pokušavaju jer su ubeđeni da neće uspeti, ili se
previše trude kako bi izbegli grešku. Ova šema razvija se kod ljudi koji su kao deca često
ponižavani i tretirani kao gubitnici, nedovoljno dobri, u različitim oblastima (školi, sportu…).
Roditelji ove dece najčešće nisu adekvatno podržavali , ohrabrivali ili disciplinovali (previše
strogi, previše popustljivi ili nedosledni) dete da postigne uspeh u školi ili sportskim
aktivnostima.
7. Funkcionalna zavisnost/ nesposobnost
Ova šema počiva na uverernju osobe da nije sposobna da se samostalno stara o sebi i obavlja
svakodnevne obaveze. Ljudi koji imaju ovu šemu često se preterano oslanjaju na druge ljude
u donošenju odluka i započinjanju novih aktivnosti. U detinjstvu ove osobe nisu ohrabrivane da budu samostalne, nisu razvili veštine i samopouzdanje da mogu da brinu o sebi.
8. Podložnost, osetljivost na povredu ili bolest
Ove osobe su ubeđene da su na ivici da iskuse veliku katastrofu (zdravstvenu, finansijsku…).
Ova šema može motivisati osobu da preterano brine i trudi se da prenebregne katastrofu.
Najčešće je ubeđenje da je svet opasno mesto naučeno od (jednog ili oba) roditelja.
9. Umreženost/nerazvijen self
Ova šema počiva na nedostatku individualnosti i unutrašnje usmerenosti. Osoba koja ima
ovu šemu često ima osećaj praznine ili preplavljenosti. Razvoj ove šeme najčešće je
podstaknut roditeljskim ponašanjem koje sputava odvajanje i individualizaciju – preterana
kontrola, grdnja, uvrede ili preterana zaštita.
10. Podređivanje /subjugacija
Šema počiva na uverenju osobe da mora da se povinuje kontroli da bi izbegla negativne
posledice. Često je praćena strahom da se drugi ne naljute i ne odbace je. Ljudi sa ovom
šemom ignorišu sopstvene želje i osećanja. Najčešći uzrok je izrazito kontrolišući roditelj.
11. Samožrtvovanje
Ova šema se ogleda u preteranom žrtvovanju i zanemarivanju sopstvenih potreba kako bi se
pomoglo drugima. Kada se bave svojim potrebama i željama, ljudi sa ovom šemom često
osećaju krivicu. Da bi izbegli krivicu ove osobe nastavljaju da stavljaju potrebe drugih ispred
svojih. Ove osobe samo-žrtvovanje koriste kao način da se ostvare, pronađu smisao i
podignu samopoštovanje. U detinjstvu ove osobe su najčešće bile preterano odgovorne za
(osećanja i blagostanje) jednog ili oba roditelja.
12. Emocionalna inhibiranost
Šema počiva na uverenju osobe da mora da inhibira (ukoči, sputa) osećanja i impulse,
naročito bes, da ne bi povredila osećanja drugih ljudi, izbegla sramotu, osvetu, odbacivanje
ili gubitak samopoštovanja. Osobe sa ovom šemom često izgledaju ozbiljno i napeto.
Roditelji osoba sa ovom šemom, najčešće nisu ohrabrivali, već branili, slobodno izražavanje
različitih emocija.
13. Nepopustljivi standardi/preterana kritičnost
Ova šema počiva na jednom (ili oba) od sledećih uverenja: verujete da ništa što uradite nije
dovoljno dobro, da uvek morate da se više trudite i/ili su vam prenaglašeno važne vrednosti
kao što su: status, moć, bogatstvo na uštrb socijalne razmene, zdravlja i sreće. Roditelji
osoba sa ovom šemom, najčešće nikad nisu bili zadovoljni ili su obraćali pažnju na dete samo
kada ostvari izuzetan uspeh.
14. Pravo/grandioznost
Ova šema bazirana je na uverenju da možete da uradite, kažete, uzmete sve što želite uvek i
odmah, ne vodeći računa o mišljenju i željama drugih. Osobe sa ovom šemom ne razmišljaju
o tuđim potrebama i o tome kako će njihovo ponašanje dugoročno uticati na odnose sa
drugim ljudima. Roditelji doprinose razvoju ove šeme tako što detetu ispunjavaju sve želje i
ne postavljaju granice, pa dete ne nauči šta je a šta nije socijalno prihvatljivo. Ova šema
može da se razvije kako bi kompenzovala emocionalnu depriviranost i osećanje
neadekvatnosti.
15. Nedovoljna samo-kontrola i samo-disciplina
Ova šema odnosi se na izrazito nisku sposobnost osobe da toleriše i trpi frustracije i
ograničenja kako bi ostvarila svoje ciljeva, kao i da se uzdrži od ispoljavanja osećanja i
impulsa. Ekstremno ispoljavanje ove šeme su adiktivna i kriminalna ponašanja. Ova šema se
razvija ukoliko roditelji nisu odgovarajuće disciplinovali svoju decu ili su i sami imali problem
niske smo-kontrole.
Da bi se razumelo kako šema funkcioniše neophodno je objasniti tri šema procesa. Ti procesi
su: prepuštanje šemi, izbegavanje šeme i kompenzacija šeme. Kroz ova tri procesa šema utiče
na naše ponašanje, učvršćuje se i održava.
Prepuštanje šemi je proces kroz koji šeme funkcionišu i održavaju se. Ovaj proces odvija se
kroz kognitivne distorzije i samo-sabotirajuće obrasce ponašanja. Ranije smo naglasili da su
kognitivne distorzije glavna „meta“ kognitivno-bihejvioralne terapije. Ove distorzije su
negativna tumačenja i predviđanja životnih okolnosti. Mnoge kognitivne distorzije zaslužne su za dugovečnost šema, jer se veći značaj i značenje pridaje činjenicama koje se uklapaju u
šemu i umanjuju ili sasvim odbacuju činjenice koje su u suprotnosti sa šemom.
Šema se održava i kroz ponašanje, tako što „tera“ osobu da se ponaša kao da je šema tačna i
na taj način je potvrđuje. Na primer mladić sa šemom Defektnost/stid razmišljaće i ponašaće
se u skladu sa šemom. Na žurci će imati misli poput: „Nikome se ne sviđam“ i „Neću uspeti da
upoznam nikog novog“. Ponašaće se povučeno i nezainteresovano, izbegavaće da razgovara
sa nepoznatim ljudima i tako verovatno nikoga i neće upoznati…proročanstvo šeme će se
ostvariti.
Izbegavanje šeme se odnosi na načine na koji ljudi izbegavaju da se šeme aktiviraju,
pokrenu. Kao što je već navedeno, kada je šema aktivirana doživljavamo jake i bolne
emocije. Ljudi razviju načine da ne aktiviraju šemu kako bi izbegli bolna osećanja. Postoje tri
načina za izbegavanje šeme: kognitivni, emocionalni i bihejvioralni (ponašajni).
Kognitivno izbegavanje odnosi se na trud da ne mislimo na uznemirujuće događaje. Ovi
napori mogu biti namerni ili automatski, nesvesni. Ljudi namerno mogu izabrati da ne misle
o nekom uznemirujućem događaju ili problemu. Postoje i nesvesni mehanizmi koji pomaži
ljudima da „isključe“, ne vide, informacije i činjenice za koje smatraju da su previše
uznemirujuće da bi se sa njima suočili. Ljudi često zaborave naročito uznemirujuće događaje.
Na primer često se dešava da deca koja su pretrpela seksualno zlostavljanje potpuno
„izbrišu“ to sećanje.
Emocionalno izbegavanje odnosi se na automatsko ili voljno blokiranje bolne emocije. Kada
preživljavaju bolna iskustva ljudi često „otupe“, ne osećaju ništa kako bi umanjili bol. Na
primer, muškarac priča o tome kako ga supruga zlostavlja i kaže da ne oseća bes ni ljutnju.
Nekada ljudi piju alkohol i zloupotrebljavaju lekove da bi izbegli bolna osećanja.
Bihejvioralno (ponašjno) izbegavanje odnosi se na izbegavanje određenih situacija kako se
šeme ne bi aktivirale i izazvale bolna osećanja. Na primer, žena sa šemom Neuspeh neće
prihvatiti zahtevan posao i tako propustiti šansu da nauči i uspe da radi taj posao.
Izbegavanjem izazovne situacije ona izbegava bolno osećanje anksioznosti koje joj stvara
šema. Međutim izbegavanje potvrđuje šemu.
Kompenzacija šeme odnosi se na ponašanja koja su suprotna šemi. Na taj način izbegava se aktiviranje šeme. Ljudi sa šemom Funkcionalna zavisnost/nesposobnost mogu organizovati
svoj život tako da minimalno zavise od pomoći drugih ljudi, iako bi izbalansiraniji pristup bio
bolji. Na primer mladić može odbijati da izlazi sa devojkama kako se ne bi „previše vezao“ i
predstavlja se kao da mu niko nije potreban. Da ne bi bio zavistan od drugih on bira da bude
potpuno nezavistan.
U ovom odeljku predstavljeno je šest primera iz prakse. U svakom primeru prikazano je kako
šema funkcioniše. Kada pročitate ovaj odeljak biće vam jasnije kako se šema ispoljavaju u
realnim, životnim situacijama.
Dženi je mlada žena čija je glavna šema Podređevanje/subjugacija. Ona doživljava da drugi
ljudi žele da je kontrolišu i naređuju joj i onda kada su u stvari asertivni (kada se ne slože ili
od nje nešto traže, ne zahtevaju). Ona misli „Ako kažem ne, neće me prihvatiti, odbacieće
me.“ I ne suprotsatvlja se drugima (prepuštanje šemi). U drugim slučajevima ona reši da
niko neće da „gazi“ po njoj i postaje isključiva (kompenzacija šeme). Ponekad kada ljudi
imaju nerazumne zahteve ona umanjuje značaj svojih želja i osećanja i kaže sebi „Pa ionako
mi nije toliko važno“. Nekada, pak izbegava situacije u kojima joj je teško da se zauzme za
sebe (izbegavanje šeme)
Alanova glavna šema je Neuspeh. Kadgod se suoči sa izazovom on pomisli da nije sposoban.
Ponekad proba, ne trudeći se dovoljno i ne verujući da može uspeti, kada ne uspe to mu
ojača uverenje da je nesposoban (održavanje šeme). S vremena na vreme, uloži ogroman
napor da se predstavi u nerealno pozitivnom svetlu, potroši mnogo para za statusne simbole
(auto, telefon, garderoba) (kompenzacija šeme). Često izbegava aktiviranje šeme i kloni se
izazovnih situacija ubeđujući sebe da mu izazov nije važan i vredan truda (izbegavanje šeme).
Karen ima šemu Defektnost/stid. Uverena je da sa njom nešto suštinski nije uredu i da bi je
svako ko je „stvarno“ upozna odbacio. Ona bira partnere koji su ekstremno kritikujući i
potvrđuju njeno viđenje sebe kao nedovoljno dobre, neadekvatne (održavanje šeme).
Ponekad na najmanju kritiku jako burno reaguje i napada (kompenzacija šeme). Takođe se
trudi da joj se niko ne približi dovoljno i „vidi“ njenu defektnost i odbaci je (izbegavanje
šeme).
Majkl, sredovečni muškarac, ima šemu Funkcionalna zavisnost/nesposobnost. Sebe vidi kao
osobu nesposobnu da se stara o sebi bez podrške drugih ljudi. Bira poslove u kojima se
oslanja na druge. Tako ne razvija veštine koje su potrebne za samostalno obavljanje posla i
tako potvrđuje svoju sliku o sebi kao nesamostalnom (prepuštanje šemi). Ponekad odbija
savete drugih, iako bi bilo bolje da ih prihvati (kompenzacija šeme). Odlaže, izbegava,
odugovlači da preuzme odgovornost, da bi smanjio anksioznost (izbegavnje šeme).
Anina sržna šema je Socijalna izolacija. Ona vidi sebe kao različitu od drugih do mere da se
nigde ne uklapa, nigde ne pripada. Kada nešto treba da radi sa drugima i učestvuje u nekoj
zajedničkoj aktivnosti, ne posveti se i ne uključuje zaista (prepuštanje šemi). Ponekad je
veoma gruba i kritična prema ostalim članovima grupe (kompenzacija šeme). Ponekad
sasvim izbegava grupne aktivnosti – samoizoluje se (Izbegavanje šeme).
Džoova centralna šema je Emocionalna deprivacija. Bira partnere koji nisu sposobni da pruže
pažnju i ponaša se tako da im još više oteža pružanje pažnje, ne tražeći je i ne primajući je
(prepuštanje šemi). Ponekada bude veoma zahtevan i agresivan i provocira svađu i sukob sa
partnerom (kompenzacija šeme). Džo izbegava da se zbliži sa ženama i negira da ima bilo
kakav problem u toj oblasti (izbegavanje šeme).
Terapijski cilj šema terapije je oslabiti maladaptavne šeme (u najvećoj mogućoj meri) i ojačati
zdravu stranu osobe. Terapeut se udružuje sa zdravom stranom klijenta kako bi zajedno
pobedili maladaptivne šeme.
Prvi korak u terapiji je sveobuhvatna procena klijenta. Glavni cilj procene je otkrivanje šema
koje su u najvećoj meri odgovorne za klijentovo psihološko funkcionisanje. Procena se odvija
u nekoliko segmenata. Polazna tačka u proceni obično su klijentovi aktuelni problemi koji su
ga podstakli da se obrati za pomoć. Terapeut zatim ispituje klijentovu životnu istoriju,
tragajući za obrascima koji su najčešće posledica maladaptivnih šema.
U proceni šema terapeut može koristiti i upitnike, koje klijenti popunjavaju kako bi se otkrilo u kojoj meri šeme utiču na aktuelno funkcionisanje.
Šema terapeuti u proceni često koriste i brojne tehnike imaginacije. Jedna od specifičnih
tehnika izgleda tako što terapeut zatraži od klijenta da zatvori oči i zamisli sebe kao dete u
nekoj situaciji sa svojom porodicom. Slika koja se pojavi obično je povezana sa sržnim
šemama.
Stiven, dvadesetosmogodišnji direktor, ima sržnu šemu Nepoverenje/zloupotreba. Na
terapiju je došao zbog jakih naleta anksioznosti na poslu, tokom kojih je bio preterano
sumnjičav i ozlojeđen u odnosu sa saradnicima. Kada je terapeut zatražio da kreira sliku iz
detinjstva, javile su mu se dve različite slike. U prvoj, video je sebe kako ga stariji brat
maltretira. U drugoj je video oca alkoholičara kako dolazi kući i prebija majku i sebe
sklupčanog od straha.
Postoje brojne tehnike koje terapeuti koriste da bi pomogli klijentima da oslabe svoje šeme.
Tehnike mogu biti: emotivne, interpersonalne, kognitivne i bihejvioralne. U nastavku svaka
od navedenih kategorija ukratko je objašnjena i ilustrovana primerom.
Emotivne tehnike podstiču klijente da osete i izraze emocionalne aspekte svojih problema.
Jedan od načina je tražiti od klijenta da zamisli da razgovara sa osobom u odnosu na koju
oseća uznemirenje. Klijent se zatim ohrabruje da sasvim doživi i izrazi šta oseća direktno se
obraćajući toj osobi. Jedna žena čija je glavna šema Emocionalna deprivacija, u nekoliko
seansi podsticana je da zamisli da razgovara sa roditeljima i izrazi bes jer nisu bili dovoljno
emocionalno prisutni i dostupni. Svaki put kada je uspevala da izrazi svoja osećanja, sve više
se udaljavala od šeme. Posle toga bila je u stanju da prihvati da njeni roditelji zbog svojih
ličnih problema nisu pružili odgovarajuću brigu i da ona nije osuđena da zauvek bude
emocionalno uskraćena i nevoljena.
Postoji mnogo različitih varijanti opisane tehnike. Klijenti mogu zauzeti poziciju druge osobe
u ovom zamišljenom dijalogu i osetiti i izraziti osećanja koja bi druga osoba mogla imati.
Mogu takođe napisati pismo osobi, bez namere da ga pošalju, kako bi sasvim slobodno
izrazili svoja osećanja.
Interpersonalne tehnike stavljaju naglasak na interakciju sa drugim ljudima, kako bio klijentove šeme mogle biti testirane u praksi. Jedan od načina je kroz odnos sa terapeutom.
Na primer, osobe sa šemom Poslušnost/subjugacija, često se slažu sa svime što terapeut
kaže, čak i kada ne misle da je zadatak ili aktivnost korisna. Oni kasnije mogu osećati
ozlojeđenost prema terapeutu, koju prikrivaju. Ovaj obrazac poslušnost – ozlejeđenost,
terapeut i klijent treba zajedno da ispitaju. Ova intervencija može podstaći klijenta da istraži
u kojim sve odnosima se ovaj obrazac aktivira i kako bi mogao da ga prevlada.
Druga vrsta interpersonalne tehnike podrazumeva uklkjučivanje klijentovog supružnika u
terapiju. Muškarac sa šemom Samožrtvovanje može izabrati partnerku koja zanemaruje
njegove želje. Terapeut može predložiti da se partnerka uključi u terapiju kako bi zajedno
istražili i promenili obrasce u njihovom odnosu.
Kognitivne tehnike odnose se na preispitivanje i osporavanje kognitivnih distorzija koje
proizilaze iz šema. Kao i u „klasičnoj“ kognitivno bihjevioralnoj terapiji, ove disfunkcionalne
misli se identifikuju i zatim preispituju. Zatim se formulišu nove misli i uverenja. Ove tehnike
pomažu klijentima da promene svoje viđenje situacija.
Prvi korak u kognitivnom radu sa šema je istraživanje dokaza za i protiv tačnosti šeme. To
podrazumeva analizu različitih životnih iskustava koji podržavaju ili osporavaju šemu. Dokazi
se zatim analiziraju kako bi se ispitalo da li zaista potvrđuju tačnost šeme. „Dokazi za“
tačnost šeme obično ne potvrđuju njenu tačnost.
Razmotrimo primer mladića sa šemom Emocionalna deprivacija. Upitan za dokaze da
njegove emocionalne potrebe nikad neće biti zadovoljene, on navodi primere bivših
devojaka koje ih nisu zadovoljile. Međutim, pažljivom analizom prethodnih veza otkriva se
da je, upravo zbog održanja šeme, birao emocionalno nedostupne partnerke.
Ovaj uvid uliva mu optimizam, jer ako promeni način na koji bira partnerke njegove
emocionalne potrebe verovatno će biti zadovoljene.
Druga kognitivna tehnika je ona u kojoj, kroz strukturisani dijalog , klijent i terapeut
raspravljaju o dokazima koje potvrđuju i osporavaju tačnost šeme. Najpre klijent brani a
terapeut napada šemu, zatim zamene uloge kako bi klijent dobio priliku da formuliše
alternativno viđenje situacije.
Nakon nekoliko dijaloga klijent i terapeut mogu napraviti fleš-kartice na kojima će zapisati tvrdnje koje dokazuju da je šema netačna. Taj podsetnik će klijent koristiti u sitaucijama kada
je šema aktivirna.
Na fleš-kartici za klijenta sa šemom Dektnost/stid obično piše: „Znam da osećam kao da
nešto nije uredu sa mnom, ali moja zdrava strana zna da sam dovoljno dobar. Ima ljudi u
mom životu koji me dugo poznaju i ostaju sa mnom. Znam da mogu da održim prijateljstvo sa
ljudima koji me interesuju.“
Klijent nosi karticu sa sobom i čita je kad god se javi problem. Upornom primenom ove i
ostalih kognitivnih tehnika, klijentova uverenost u tačnost šeme, postepeno slabi.
Bihejvioralne tehnike su one u kojima terapeut pomaže klijentu da promeni dugogodišnje
obrasce u ponašanju, kako bi se smanjila ponašanja koja održavaju šemu a ojačali zdravi
odgovori.
Jedna od bihejvioranih tehnika je pomoći klijentu da izabere odgovarajuće partnere, koji su
u stanju da održe zdrav odnos. Klijenti sa šemom Emocionalna deprivacija obično biraju
emocionalno nedostupne partnere. Terapeut će klijentu u ovom slučaju pomoći da procene i
izaberu odgovarajuće partnere.
Druga bihejvioralna tehnika uči klijente da bolje komuniciraju. Na primer, žena sa šemom
Poslušnost/subjugacija, veruje da zaslužuje povišicu, ali ne zna kako da je traži. Terapeut
kroz igranje uloga može pomoći klijentkinji da uvežba razgovor sa šefom. Prvo, terapeut igra
ulogu kijenta a kijent šefa. Tako terapeut pokazuje kako da se na adekvatan način zatraži
povišica. Zatim, K i T zamene uloge, pa klijent dobije priliku da vežba novu veštinu i dobije
povratnu informaciju pre nego što ovo novo ponašanje testira u realnosti.
Iscitao pre neki dan na temi. Doslovno sve tako.
Ali zasto vukajlijasa. Vukajlijas nije rl osoba.
Od vukajlijasa mozda najnormalniji skodi, granon ljudi sa defki.
Sa foruma retko ko zdrav, u vukajijaskom smislu naravno. Pogle mesnog jbt, uspostavlja red na forumu moderise tera ljude nesto koji kurac. Ili zap sto baronise sa svojom bransom, smo sto nejebicu gura u prvi plan, kamenofil iz estonije hejtuje ejda, kolektivna anamneza napusavanja ejda itd itd. Ili uticaj cirkovih postova na random vukajlijasa i gubitak samokontrole. Vise bi se u tom smislu bavio temom nego rl problematikom. To je neka druga tema.
Više se baviš osmoricom ljudi iz prethodnog posta nego samim sobom :) Ostavi to.
To ti kazem preslo u rl.
Ovo za sebe sam se prepoznao, ima me u vise sema al ni nedna nije dominantna. Bukv sam bio ok je sve posle citanja. Ko kad dobijes dobre nalaze iz lab, fazon ma znao sam.
Jasno.
kacio si link na tekst, daj link, ide mi na zivce ovako ispodeljeno da citam
Melke baš si izjovorisao temu. Cirko ubaci smajli, strelicu,mim, link.U tebe sve u komadu.
Čitaj Cirka, Melke.
Nema link, sa laptopa mi je, a ne znam kad i kako su mi poslali. To ti je ovo ŠEMA TERAPIJA UPUTSTVO ZA KLIJENTE A CLIENT’S GUIDE TO SCHEMA-FOCUSED COGNITIVE THERAPY © 1993 Cognitive Therapy Centre of New York.
i ladno kad melkor i cara nisu na sajtu, ovde dosadno.
a pazi ironije, cara druge zove nolajferima
jbt sve pomrlo, nema čak ni ejda true dingospowa.
"Немојте се разочарати ако је прохујало време оставило ране на вашем телу и души. Ништа неће трајати заувек. Оно што није урађено јуче, може се урадити данас, а оно што нисте урадили пре, можете сутра. Само се немојте разочарати. Ако ипак изгубите наду, уздигните се поново. Не дозволите да вам безнађе трује живот. Очај је пакао, а ми смо рођени за рај. Подигните главу и реците - могу, желим и заслужујем најбоље. Бог ми је подарио најбоље и ја заслужујем то. Немојте се плашити да рушите уверења, перцепције и стереотипе који вам скраћују живот и даве душу. Мртве ствари нису вредне живљења, васкрсните их. Запамтите, велике промене долазе после великих катастрофа. Уништите оно што ротира и отворите прозор за свеж ваздух. Свети Дух воли много оне који желе промене и преображаје у својим животима. Сарађујте са Њим и градите нове снове. Дозволите Богу да сања у вама, Он верује у вас чак и када Га се одрекнете. Али чак и да пођемо од претпоставке да се неке ствари не могу променити, иако сте покушавали много пута, немојте одустати, будите поносни што сте се борили и прихватите да их не можете променити. Ово је такође велика победа.
Још много срећних дана, добрих и благословених, и нека свима нама Христос улепша живот."
ОТАЦ ХАРАЛАМПИЈЕ ПАПАДОПУЛОС
Ko neki regen levo krilo kipranin iz menadžera. Charalampos Papadopoulos
Moje mentalno zdravlje narušeno je odlaskom Care.
Nije to to bez Caramela, jos Trifors nije tu pff tugica
https://www.youtube.com/watch?v=hcjK77v2xIU&ab_channel=Agape-AleksandarGaj%C5%A1ek
Tuj sam bre