Prestanak rasta pameti
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Slobodno me napušavajte kako se to vama ne dešava i kako vama pamet i dalje raste, i ako, neka. Svaka čast.
Nego, šta ono htjedoh reći. Kad smo klinci, pa i omladinci, nekako nam pamet stalno raste, ili bar zrelost, širina i dubina pogleda na svijet, itd... Ali dođemo do neke granice, kad se to baš uspori, ili čak prestane. A onda kad baš omatorimo, (u tu fazu još nisam ušao), ne samo da prestane rasti pamet, već krenemo zatupljivati.
Ali dobro, poenta teme je da pišete kako ste se vi suočili sa tim usporavanjem, ili prestankom rasta pameti.
Ja se iskreno, teško mirim s tim, i ne mogu to tek tako prihvatiti. Meni je nekako normalno da bi ta pamet trebalo da raste i u odraslom dobu, kažem pamet, što nije isto što i inteligencija... Ali nažalost uviđam da nije baš tako:
Npr. pogledam neke definicije koje sam pisao prije 13 godina, i vidim ono, sličan način razmišljanja kao i sad, sličan stil, sve poznato i nekako kontam... ništa ja posebno pametniji nisam ni sad. Dobro OK, znam više stvari, ali nije da sam sad nešto pretjerano veći mozak nego što sam bio. Samo sam matoriji.
A u djetinjstvu i ranoj mladosti pamet zaista raste, i tipa u dve godine su promjene velike, što bi se odrazilo i u pisanju i u svemu kad bi poredili nešto što je neko pisao sa 10 i sa 12 godina, velika je razlika. I kad smo klinci taj rast pameti uzimamo zdravo za gotovo kao nešto normalno. A onda to u nekom trenutku stane... jebiga...
Ili je to možda i dobro... što kaže Bora, kako je lepo biti glup... ko zna kakve bi brige još dodatno opamećivanje donijelo.
Ali ipak mi je malo bezze da se taj razvoj nekako zaustavi u 20 i nekoj godini...
Elem... da čujem vas...
Probaj da u jednoj kraćoj rečenici ili makismalno dve sumiraš ono što si hteo da kažeš kako bi ljudi mogli da odgovore na temu.
Hvala.
Da
Ukratko:
Dok smo klinci i omladinci normalno nam je to da postajemo pametniji iz godine u godinu, i to uzimamo zdravo za gotovo, a onda u jednom trenutku, prestaje rasti pamet, ili bar značajno usporava. Zajeb je u tome što i dalje imamo to očekivanje da ćemo postajati pametniji kako smo stariji... a stvarnost nas zna demantovati i negativno iznenaditi i s tim se onda teško mirimo.
Pitanje je da li ste primijetili to kod sebe (to da je u jednom trenutku došlo do stagnacije u razvoju neke "pameti") , da li se s tim mirite, i da li je to normalno i očekivano?
Ili pak očekujete da ćete postajati pametniji i mudriji s godinama?
(ne mislim na IQ)
Još kraće:
Jel vas nervira kad ste skontali da više ne postajete s godinama pametniji, već samo matoriji?
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░
░█████░░░░░░░█████░░░░░░░█████░
░░░░░█░░░░░░░░░░░█░░░░░░░░░░░█░
░░░░░█░░░░░░░░░░░█░░░░░░░░░░░█░
░░░░░█░░░░░░░░░░░█░░░░░░░░░░░█░
░█░░░█░░░░░░░█░░░█░░░░░░░█░░░█░
░█░░░█░░░░░░░█░░░█░░░░░░░█░░░█░
░░███░░░░░░░░░███░░░░░░░░░███░░
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░
░░░░░░░░███░░░███░░░███░░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░░███░░░███░░░███░░░░░░░░
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░
░█████░░███░░████░░░███░░████░░
░░░░░█░█░░░█░█░░░█░█░░░█░█░░░█░
░░░░░█░█░░░█░█░░░█░█░░░█░█░░░█░
░░░░░█░█░░░█░████░░█░░░█░████░░
░█░░░█░█░░░█░█░░░█░█░░░█░█░░░░░
░█░░░█░█░░░█░█░░░█░█░░░█░█░░░░░
░░███░░░███░░████░░░███░░█░░░░░
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░
░░░░░░░░███░░░███░░░███░░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░█░░░█░█░░░█░█░░░█░░░░░░░
░░░░░░░░███░░░███░░░███░░░░░░░░
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░
░████░░░░░░░░████░░░░░░░░████░░
░█░░░█░░░░░░░█░░░█░░░░░░░█░░░█░
░█░░░█░░░░░░░█░░░█░░░░░░░█░░░█░
░████░░░░░░░░████░░░░░░░░████░░
░█░░░░░░░░░░░█░░░░░░░░░░░█░░░░░
░█░░░░░░░░░░░█░░░░░░░░░░░█░░░░░
░█░░░░░░░░░░░█░░░░░░░░░░░█░░░░░
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░
blagi bože, na šta sam ja potrošio preko 20 minuta, pohvalite me jebem vas usta.
E brate, svaka ti dala... čašu vode iz bokala, a i još ponešto, da ne ostane samo na tome :D
Mada stvarno, nije mi baš jasno kako taj meme i dalje živi... mislim koliko ti nešto mora biti interesantno da to radiš 20 minuta... :)
Hvala Jovi :)
Bravo. Ovako koncizno treba otvarati teme.
Da ti odgovorim. Sa godinama se definitivno postaje pametniji tj. mudriji ali je problem u tome što ta mudrost uvek kaska za godinama pa ti izgleda kao da nisi ništa napredovao.
Kako bi bilo lepo kada bi u 20 i nekoj imao razumevanje sveta i sebe kao kada si u 30 i nekoj. Ili kada bi u 40-oj imao neke spoznaje koje stignu tek kada navršiš 50 i neku.
Život bi bio mnogo lakši da je tako ali nije.
Jes, skontao sam da se dešava. Ali objašnjenje toga ti je krajnje jednostavno. Kad si klinac sve te zanima i zapravo imaš vremena za sve, stoga, rokaj, idemo, daj informacija milijardu, postaje se pametniji, sve super, sve kul, I dalje se razvija, kako rasteš do 25te tako mozak oće još koju godinu dalje.
E već nakon toga postaje problem, ide posao, ide faks, ide žena, djeca, dalje nema čega nemaš. I da nema svega toga, kreću neki pritisci. Nemaš više ni vremena ni prostora a sigurno si primijetio, ni živaca da se baviš svime šta te je interesovalo dok si bio klinac. Prestao si da rasteš, stao i mozak sa rastom, to ti je što ti je. Teže prihvataš nove stvari jer nemaš više taj polet i to interesovanje, to bi bilo to.
Postoji rješenje naravno, mozak tretiraš kao mišić, daš mu da vedžba, popraviš mentalni kapacitet, naučiš par fora da lakše upamtiš stvari itd itd itd
covek postavlja prava pitanja
Definitivno mi se dešava, nekad mi je bilo dovoljno jednom da izlistam atlas i da popamtim sve glavne gradove, danas ni sam ne znam koliko puta sam naišao na ime novog glavnog grada Mijanmara, Nyapydaw valjda ali nisam siguran dal se tako piše, da ne spominjem onaj novi glavni grad Šri Lanke koji sam isto video par puta ali nema kurca da ga upamtim. Ali ne nervira me to uopšte, prihvatio sam da to tako mora jbg.
Slatko se smejem.
Tema odlična.
U kojim ste godinama to primetili, moliću?
Pad intelektulnih f-ja se ozbiljnije registruje tek ako nešto mora da se uči "pod stare dane". Da se uči, a ne da se podrobno informiše o nečemu.
Meni se to omaklo i bila sam deprimirana.
Treba ti više selena u ishrani Jovo.
selena vrati se selena
Šalim se malo naravno. Moraš prvo ustanoviti šta će ti još više pameti - šta bi sa njom uopšte? Pamet je resurs, kao i vreme, snaga, inteligencija, brzina...Moraš takodje razlučiti pamet od inteligencije, mudrosti itd. Ako je uzmemo prosto kao znanje, shvatićeš da si, pre svega, većinu svog vremena bivao primoravan da nešto učiš i stičeš nekakvu pamet koja ti nikada i nizašta konkretno nije koristila. Podsvesno, tvoj mozak negde tamo udara o gong i viče - alo konjino ne može više ovako, oću da lučim endorfin i adrenalin, oću na plažu, kolima, i to dobrim kolima, i tamo da me trljaju pičke. Na pravoj plaži tipa Bali, ne u Poreč da me vodiš. I dok sam tamo kući da bude sve u redu, ne nekim ženama i decama i poslom da me smaraš. Šta si mi to dono, Rat i mir? Marš bre u pičku materinu, već si me osakatio Anom Karenjinom, na šta ti ja bre ličim.
Zdruge strane, zvanično, čovek 21. veka dobije više informacija dnevno nego što bi čovek u srednjnem veku dobio za dan. Tebi se sad vrv čini normalnim da u 15 minuta izlistaš fejsbuk, instagram, dva portala, vesti o sportu, politici, vukajliju...Ali zapravo, sve što radiš je preopterećenje sistema i nakupljanje džankmejla. Kao kad odeš na redćub i u 15 minuta vidiš više golih žena nego svi tvoji preci za čitav život zajedno. Naviko si, al svejedno i dalje ne valja jbg.
Magnus je dobar šahista, Tesla je bio vrhunski fizičar, Bah kompozitor, Džordan košarkaš itd. Svako od tih ljudi briljirao je u nekoj sveri i tu je ulagao u sebe. Magnus možda ne zna ništa o biologiji, Tesla je možda, što se tiče umetnosti, bio na nivou deteta od 10 godina. Svejedno, smatramo ih genijima.
..."Misao je suva, opšta, apstraktna, oslanja se na pedantnu logiku i ozbiljni razum, teško ubjedjuje, nije uvjek uvjerljiva, obično traje kratko. Emocija je lična, kao crte na dlanu, a opet prihvatljivija, mekša je nego misao, ubjedljivija, sugestivnija, jer je neposredna. Emocija je i elementarnija, nije izvedena i gradjena kao misao, ne podliježe lako vremenskoj koroziji. Emocija može da postane istina koja traje". Selimović
Treba se daleko više baviti emocijama, dušom, verom, psihom...Vremenom, čovek sam sebi postane najbolja i najzanimljivija igračka. Nije ni čudo što je Diogen, naprimer živeo u buretu i ništa nije imao - imao je sebe, a to je već čitav svet.
auh