Жељезница, што се гради по Босни, као да је Турком три у оку, те све гледају начин, како да поремете тај посао; али већ обично бива, кад ће Бог кога да умори, најприје
му памет одузме. У суботу 5. јуна, јахаху два инђинира кроз Приједор, те кад стигоше на мост, сретоше два турчина возећа се на колима. Коњ једног инђинира поплаши се мало на мосту и нанесе свога госу на кола турска, а турчин у место да се мало уклони с пута ошине тога коња, а инђинир опет турчина, нато турчин потегне пушку иза појаса, те ју на другог инђинира ни крива ни дужна опали и овога смртно обрани. Онај први инђинир кад то виђе потеже револвер, те, не погодив тога турчина, једно дете турско убије. Кад та два турчина виђеше мртво туре, а они халакнуше „на ноге турци уби ђаурин турчина", нашто се турци искупе у час, и за инђинирима у поћеру нагрну. Инђинири једва на коњма добјегоше у стан, а Турци све у скок за њима, те оног рањеног, који немогаше утећи, кољем по све дотуку. по све дотуку. Остали инђинири кад тај злочин виђеше, нагнуше са женама и дјецом бјежати, а Турци почастише и њи кољем и прасноубојем, те обранише многе јошт инђинире и раденике; а мало затим кад се посмркло бијаше, запалише инђинирски стан, канцеларију и јошт неке србске куће, те тако сагорише све инђинирске ствари, планови и т. д а они сами који не изгибоше, једва се спасоше бјегством кроз шуму, и дођоше у аустријску Костајницу!, те брзојавом јавише пруском конзулу и аустријској влади тај зулум турски. Као онај убјени, тако и они рањени инђинири, из немачког бунда су родом. Зар то није права освета Прусима, за турског протектора Наполеона.
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
heroin
Bravo kajzene
heroina
čestitam, kajzene.
Vuče sisaj kurac
Inače aerodromsko naselje najbolji deo Prijedora.
казан велемајстор
Жељезница, што се гради по Босни, као да је Турком три у оку, те све гледају начин, како да поремете тај посао; али већ обично бива, кад ће Бог кога да умори, најприје
му памет одузме. У суботу 5. јуна, јахаху два инђинира кроз Приједор, те кад стигоше на мост, сретоше два турчина возећа се на колима. Коњ једног инђинира поплаши се мало на мосту и нанесе свога госу на кола турска, а турчин у место да се мало уклони с пута ошине тога коња, а инђинир опет турчина, нато турчин потегне пушку иза појаса, те ју на другог инђинира ни крива ни дужна опали и овога смртно обрани. Онај први инђинир кад то виђе потеже револвер, те, не погодив тога турчина, једно дете турско убије. Кад та два турчина виђеше мртво туре, а они халакнуше „на ноге турци уби ђаурин турчина", нашто се турци искупе у час, и за инђинирима у поћеру нагрну. Инђинири једва на коњма добјегоше у стан, а Турци све у скок за њима, те оног рањеног, који немогаше утећи, кољем по све дотуку. по све дотуку. Остали инђинири кад тај злочин виђеше, нагнуше са женама и дјецом бјежати, а Турци почастише и њи кољем и прасноубојем, те обранише многе јошт инђинире и раденике; а мало затим кад се посмркло бијаше, запалише инђинирски стан, канцеларију и јошт неке србске куће, те тако сагорише све инђинирске ствари, планови и т. д а они сами који не изгибоше, једва се спасоше бјегством кроз шуму, и дођоше у аустријску Костајницу!, те брзојавом јавише пруском конзулу и аустријској влади тај зулум турски. Као онај убјени, тако и они рањени инђинири, из немачког бунда су родом. Зар то није права освета Прусима, за турског протектора Наполеона.