Ако ми на прво слушање делује досадно, не слушам га поново. Некима се вратим после дужег периода, када можда променим мишљење...
Међу албумима које волим да слушам у целости издвојио бих "Томи" од Хуоваца и "Пепера" од Битлса. Може и "A Night At The Opera" од Квина.
Uroše, imamo VRLO sličan ukus. Jedino Tomi od tih nisam preslušao, ali namjeravam, jer mi se čini da nam se iste stvari sviđaju. A "Peper" i "Opera" su vrh, tu nema priče.
Из твојих постова које сам прочитао претпоставио сам да си вероватно све наведен преслушао :))) Томи је такође потекао из одушевљења Пита Таунсенда хипи психоделичном културом, нешто слично као и инспирација Битлса за Пепера...
Још нешто, волим Хендриска и "Икспиријенс" али не могу да се одлучим за неки њихов албум као омиљен. Зато волим да слушам њихов лајв албум снимљен на Монтереј поп фестивалу, то је за мене нешто најлепше у популарној музици, нарочито видео снимак тог наступа, где Џими изгледа јако срећно и свеж, спреман да освоји свет... После тога је увек деловао тужно и испијено.
"Ако ми на прво слушање делује досадно, не слушам га поново. Некима се вратим после дужег периода, када можда променим мишљење... "
Da ne ponavljam. :)
Znam jednog lika koji je eksplicitno izjavio "Ne volim bendove koji mi se sviđaju na prvo slušanje. Za ono što ja slušam treba proći malo vremena da se zavoli."
Ako mi na prvo slušanje baš ništa ne uđe u uši, nema teorije da uđe kasnije. Ako mi se barem jedna pesma odmah svidi, može da se desi da mi se kasnije svide i sve ostale. Dakle, mora da postoji makar jedan hit koji bi bio okidač, inače će album ostati smor.
Meni se na primer album Mejdena "A Matter Of Life And Death" uopšte nije svideo na prvo slušanje. Poslušao sam ga više puta i shvatio da je ipak do jaja (mada naravno ne može da se poredi sa njihovim ranijim albumima).
Meni se svidela pesma Reincarnation of Benjamin Breeg, koju sam čuo i pre nego što se ceo album pojavio, tako da se i ovaj primer uklapa u pravilo o kome sam govorio.
Обично ми се неки албуми моментално допадну(као албуми Моторхеда,Пинк Флојда итд.),док за неке стварно треба сазрети.И музички и интелектуално.
На пример,група Testament.Нису ми се допали на прво слушање,били су ми мало тешки,али после су ми постали један од омиљених метал бендова.Они су,у сваком погледу,префињенији и зрелији од већине бендова из исте бранше,тако да сам њих у почетку теже варио,али сада их обожавам(преслушати:,,New order(1988.)'', ,,Practice what you preach(1989.)'' ,,Ritual(1992.)'').
Mogu da pricam samo iz licnog iskustva, a ono mi govori da sam se bezbroj puta zajebao iz prvog slusanja. Preslusam neki band jos jednom, i shvatim da mi se zapravo neverovatno svidja.
Doktore Testament zasluzuje da bude jedan od najcenjenijih metal bendova. Mozda samo serem, jer se meni svidjaju, ipak razlikuju se od drugih.
A da tu nema malo i onog fenomena "ulaženja u uvo"? To jest, sve se čovjeku počne sviđati nakon dovoljnog broja slušanja. Ne mislim ni na koji bend konkretno, nego uopšteno.
ja to nazivam nazor slusanje muzike :)
@Burzum
,,Testament zasluzuje da bude jedan od najcenjenijih metal bendova. Mozda samo serem, jer se meni svidjaju, ipak razlikuju se od drugih.''
Амин.Итекако заслужују,само што време није увек било на њиховој страни.
Е,јел неко чуо за групу Mekong Delta?
Можда вам се неће допасти на прво слушање,али мислим да их вреди преслушати. Нису типичан треш метал,али им је музика сјајна.
Kako varite albume? Da li je za uspješno varenje dovoljno da preslušate album određeni broj puta ili između tih slušanja mora da prođe određena vremenska distanca, da bi pjesme mogle da vam se "slegnu"? Da li su kvalitetni albumi uvijek teško svarljivi i isto tako da li teška probavljivost garantuje kvalitet? A šta je sa lako probavljivim? Da li to automatski znači da su komercijala i smeće? Koji su najlakše i najteže svarljivi albumi koje ste slušali? Znate li neke koji su i kvalitetni i lako probavljivi? A znate li neke koji em su teško probavljivi, em ne valjaju?
Sve u vezi toga možete pisati ovdje.