Jedno od poslednjih zadovoljstava gmaza što po zemljici dragoj mili a čovjekom se zove. Ono što, na kraju, u stadiju vegetacije nalik fotosintezi, ostaje; na putu naniže od toplokrvne zveri ka hladnokrvnom memljivcu običnome, rod starac, potklasa starkelja, familija kupusa: nikom potreban. Pa onda, šta će, u jesen, kad su dani sve kraći i približava se ono hladno, a što nije zima, u inače hladovitom dvorištu naći ugao gde još sunce dopire. Tu klimavu klupicu, tu hromi stočić, tu grku kaficu i sladak ratluk, i da se ogreje na sunašcu još jednom dok zlatni lijepi pauk na rame se spušta s mreže vedrih oblaka. A dal će tamo da bude svetlo ili mrak, tko to zna, daj da štrpne grešna duša od ovoga još malo kad se već ovako besplatno deli, dok još ima. Dok svijetla lopta ne zađe iza ružnih, novih, zgrada, samo si kamen koji skuplja toplotu i ništa više, utrnule svesti, i dosta je i dovoljno je, jer davno su grozni vinogradi života digli slatko grojze, tebi, više, van dohvata, ruke. Život prođe kao kratak san, reče Dučić il Hanka Paldum jebem li ga, il beše ljubav, a to mu isto, pa ostade samo privid ovaj slatki, sunčan, slab, kao zlaćana rakija što ugreje i zgusne na čas raštrkanu dušu, pa se brzo sve rasprši u oblake il otkorlja niz donju ulicu sa ostalim jesenjim listovima i prljavštinom prošlih leta. Malo li je na ovu skupoću, jeftinoću života? Šta te sad boli kurac za sve ono što je bilo, što te jelo, što te boli i bolelo, Sunce, ionako, sve, izmiri.
- De si komšija greješ muda malo na toj klupi?
- Hah ma eto izašo malo da uvatim ovo sunce dok je lepo...
- Ma šta on ima da greje nema tu ništa!
- Ahah e nemoj Javorka da ti dođem!
- Kolko beše ti dotera ima sedamdes?
- Sedamdes i treća moj ti.
- Uuu bre pa tu smo mi negde ooo evo ti ga i unuk, de si ti?
- Ma evo me čika Ljubo odo da se drogiram.
- Ako sine, nemoj samo da se drogiraš... Nego el završi tu školu, te fakultete više?
- Pa jesam bre este pili onomad za čast izlapotine jedne... a šta vas dvojica radite grejete muda na tom suncu? Zabole vas, uživate...
- Ma šta ste svi zapeli od jutros za ta muda koj moj više... Javorka!
- Oće te ženimo više da ti zaigramo kolce ja i deda još jednom pa na onaj svet?
- A jes nismo mi te sreće još vi imate piva da poločete i rakije da poližete!
- Eeee meni i tvom dedi ostaje još samo da se grejemo na suncu i da na saranama pričamo bolje on nego ja...(uzdah) Nego ajde bre Mikane de sipaj onu tvoju po jednu, sad ne pijem lekove, šta si se stiso tu...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
predivno +++
Jeb'o te Dučić. Kad prolaziš kroz Odžake svrati na domaću. +
Ahahaa kako vreme odmiče te neke klasične pesnike drugim očima gledam zaista... jel zlaćana domaća? :) Svraćam, samo li me put nanese Ravnici
E ovo je baš jako, Dučić i Hanka ojebali. Moglo bi i da se odabere al' ove mrzi da čitaju ovolika slova jbg... +++
Ta rečenica sa Dučićem i Hankom zamalo da otpadne jer trudio sam se baš da skratim koliko god je moguće, al na kraju rekoh ajd nek ide
Apsolutno se slažem sa ovim.
Ja i Čegi smo jedna duša, a dva naloga pa se zato ovako lepo slažemo hehe...
Џонимире мојне те чује гуги брт, биће белаја
:)
Šta je sporno brt? Ima i ono id, ego, super ego i otac, sin i sveti duh...
Bela je domaća, ali čista i bez šećera, a kruška neprskana :)
Veoma lepo napisano +
Al i ja volim, nako penzionerski, na prohladni jesenji dan da se grejem nasunce, ima nešto u tome. Još kafica, grča i jača, i milina...
Aplauz.+++
- Ako sine, nemoj samo da se drogiraš... Nego el završi tu školu, te fakultete više?
Haaah
a jesu ruzne ove nove zgrade po varosi, reci...
+++
Ahhh
Zaista odlična, a primer pravi životan, duhovit, a opet setan... Slažem se za odabir :) +
Па рили бјутифул!
fala.
Najogre su one što su ko kriška sira, uzane napred prema ulici a dugačke tamo u dubinu pa još taj ogroman zid bez prozora... užas jedan
E na prvoj rečenici plus dadoh jer me odmah u mislima vraća na moje rituale sunčanja na stepenicama pred jesen kad se zadnji zraci hvaraju i neka ta milina što čoveka obuzme i bukvalno jedno od zadnjih besplatnih, dodao bih, zadovoljstava koje čovek ima
u kom si delu grada? ima kod Vodenice zgrada cija cela jedna duzna strana gleda na crkvu, pozriste, gimnaziju... i nema nijedan prozor :| dal su tolko skupi jbt...
Ja na brdu, u Bresnici, pa ne gledam toliko često sve te zgradetine... Na znam dal tačno znam baš za tu zgradu al to je to, sve su manje više takve... Eno i Roda, kolki crni komad, ko onaj monolit u Odiseji, idi bre... nešto tu savremenu arhitekturu ne gotivim baš....
dobra dobra kad ostarim suncat cu se sig
Ovo je jebena istina. + i *
Марш у курац -
Hlorofil je to. +
Како код Ниткова све некако тече и кад је дефиниција распомамљена, и кад је овако мирна. Просто чујеш мелодију жубора воде у чијем току се све дешава, скоро без икакве препреке која тај ток ремети.
Није то само вештина писања, има ту још нешто.
lepe reči Frajkore zaista
У дефиницији, мислиш? Па то и кажем, прелепе :D
:)