Velika nagrada hrkanja.
San snova svakog hrkača.
Naime, ovo takmičenje odvija se svake večeri u spavaćoj sobi mojih roditelja. Za sada, titula pripada mom ocu, koji sa ponosom svako veče ističe svoje hrkačke sposobnosti, dok se komšije skupe pod prozor da aplaudiraju i skupljaju autograme da šalju rođacima u inostranstvo. Majka je večiti luzer, ali to je ne sprečava da nastavi da se trudi i da unapređuje jačinu svog hrka.
Nadam se i skorom priključivanju sestre u trk za titulu.
Živele vate i čepići za uši!
Ti da čuješ mog oca, skočila bi sa solitera naglavačke.
K'o motorna testera. +++