Heroji onih ratova gde su vrhovni komandanti bile ličnosti nedorasle svom položaju.
Epilog takvih ratova je uvek traćenje ljudskih života, novca, materijalnih dobara a na kraju i heroja, čija su dela zaboravljena samo zato što su imali nesreću da ratuju u ratu u kome im je vrhovni komandant bila budala.
Jedan od najklasičnijih primera tog fenomena je major Milan Tepić, čovek koji je '91 do kraja branio magacin JNA u Bedeniku, Hrvatska(ogromno skladište oružja, municije i eksploziva). Kada je shvatio da sam sa nekolicinom vojnika neće moći više da izdrži u odbrani, svojim vojnicima je naredio na odu, a on se digao u vazduh sa celokupnim skladištem i oko 200 Ustaša koji su tada ušli unutra.
Nikada neće biti poznat kao Stevan Sinđelić, samo zato što mu je komandant bio Milošević a ne Karađorđe...
„Jedanput ljudi daju reč, ona ostaje ili se pogazi.
Ja sam dao reč da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško."
(Major Milan Tepić)
