Јесте да си успио да са тридесет и кусур подеране гумене опанке без каиша замијениш најмодернијим италијанским перекселанс ципелама, блато испред породичне куће новобеоградским сувим плочницима, јефтину гардаробу експрес маркама од чијих цијена је некада твоја породица могла да живи годину дана. Јесте да си успио да се смјестиш у најбољи крај, гдје има доста оних малих паркића за дијецу, паркиралишта на претек, најбољих школа и обданишта. Јесте, оженио си и прелијепу, градску жену, онакву какву си одувијек у сновима замишљао и потајно јој се надао. Све је било ту, али ипак, фалила ти је коначна потврда твог успјеха, моћи и ко зна како стеченог богатства.
Тамо, у Милентија Поповића 5, налази се оаза за сва твоја надања, конфирмација да је све што си уживоту радио, вриједило - бљештавих пет звјездица, које сијају сјајније него оне што красе небески свод, сјајне као одбљесак најљепших, недосањаних снова. Хотел Хајат, гордо се уздиже над новобеоградском чаршијом, моћно и поносито те дозива да му се придружиш у покоравању остатка материје око себе.
Е тамо, тамо брале када будеш долазио, тада знаш да си успио. Када тамо будеш ручао, ишао на пословне састанке, држао конференције, проживљавао рандевуе са непознатим београдским љепотицама, проводио ноћи у хотелском бару са пићима за које обични смртник и не зна, тада знаш да си управо ушао у онај уски, затворени круг који, на овај или онај начин утиче на прилике у престоници и милој нам Србији...Хотел Хајат, симбол луксуза и моћи.
И, заиста се осјећаш боље. Ушао си у друшво какво си увијек прижељкивао. Ејјј, постао си крем. Ходаш међу свим тим избледјелим, задриглим фацама, испуњавајући животне празнине настале сувишним питањима подсвјести да ли си исправно поступио. Ту си, у хотелу гдје долазе само најбогатији, најмоћнији, најотменији, гдје зидови пјевају и плешу, ваздух мирише на скупе парфеме а кревети су мекши од облака. Управо ту, добио си потврду.
А кући остала мајка, у трошној кући и прљавим опанцима. Твоја болна тема, твоја слика са друге стране огледала...
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Ovo je baš fino napisano.
+ naravno
Šta više, maestralno napisano.
+++
Ni mature vise nisu tamo sad. Lepo, lepo +++
Poplava prodakšen..+++
Хвала, мало да промијенимо тематику.
Obično lupam minuse na sve oblike i najmanjeg patetisanja ali ovo je napisano sasvim pristojno.
PS:
Djecu*
pardon, đecu*