Hotel Hajat

Јесте да си успио да са тридесет и кусур подеране гумене опанке без каиша замијениш најмодернијим италијанским перекселанс ципелама, блато испред породичне куће новобеоградским сувим плочницима, јефтину гардаробу експрес маркама од чијих цијена је некада твоја породица могла да живи годину дана. Јесте да си успио да се смјестиш у најбољи крај, гдје има доста оних малих паркића за дијецу, паркиралишта на претек, најбољих школа и обданишта. Јесте, оженио си и прелијепу, градску жену, онакву какву си одувијек у сновима замишљао и потајно јој се надао. Све је било ту, али ипак, фалила ти је коначна потврда твог успјеха, моћи и ко зна како стеченог богатства.

Тамо, у Милентија Поповића 5, налази се оаза за сва твоја надања, конфирмација да је све што си уживоту радио, вриједило - бљештавих пет звјездица, које сијају сјајније него оне што красе небески свод, сјајне као одбљесак најљепших, недосањаних снова. Хотел Хајат, гордо се уздиже над новобеоградском чаршијом, моћно и поносито те дозива да му се придружиш у покоравању остатка материје око себе.

Е тамо, тамо брале када будеш долазио, тада знаш да си успио. Када тамо будеш ручао, ишао на пословне састанке, држао конференције, проживљавао рандевуе са непознатим београдским љепотицама, проводио ноћи у хотелском бару са пићима за које обични смртник и не зна, тада знаш да си управо ушао у онај уски, затворени круг који, на овај или онај начин утиче на прилике у престоници и милој нам Србији...Хотел Хајат, симбол луксуза и моћи.

И, заиста се осјећаш боље. Ушао си у друшво какво си увијек прижељкивао. Ејјј, постао си крем. Ходаш међу свим тим избледјелим, задриглим фацама, испуњавајући животне празнине настале сувишним питањима подсвјести да ли си исправно поступио. Ту си, у хотелу гдје долазе само најбогатији, најмоћнији, најотменији, гдје зидови пјевају и плешу, ваздух мирише на скупе парфеме а кревети су мекши од облака. Управо ту, добио си потврду.