Idem u Rusiju

Кец из рукава који вади пајдоман.
Све је пробо да се с допаније свуче ал не иде. Помогли му нису ни Драјзерова, ни Пламотићева ни чувена клиника 29. новембар и Падињак ни Васколики Српски Манастири где је и с лопатом експериментисано. Било је ту и покушаја и у спопственим режијама. Одлазак на лосе, везивање за фотељу, дспи терапија | и ||, укс, лесид, чурке, кетамин, микродот, ксерови..Сви ти тестови завршавали би неславно. Ракија у овој причи воду не пије. Марихуаном се не би покушавало јер сваки искусан допадинац био би чврстог става: Реци НЕ наркоманији.
Ако се има кеша, отишло би се Берлин, Париз, Амстердам, Њујорк, Сарајево..
Наравно и тамо место излаза нашо би се хорс.
Одлазак у Индију у нади да, од толиког изобиља доп преседне...Јок. Напротив.
Ујку ујдо воли. И обрнуто.
ЗАТО је Русија последња нада. Предпоследња станица пред пакао.
Уплатиш третман, пет сома евра, одеш, седнеш, примиш баћушкин доп тетанус и кући си на ручку стрејт. Ко у филму Врана кад Врана оној пајдоманки пред огледалом избацује херојин из вена. Гистро.