Interfonski zvuk

Бојан се нашао сам на улици, у прилично удањеном крају града и у веома припитом стању. Журка је била бахата, али како је време одмицало, екипа се лагано одваљивала и расипала: Мики је заспао на тераси, Сима је смувао неку мукицу па вероватно негде сада теслачи, Гилету је било мало, па је отишао до града да се поправи, и ето, Бојан реши да крене кући. Шетајући празним улицама сабласно тихог насеља, поглед му се задржа на удаљеном фабричком димњаку. Слика му се учини познатом, али овако пијан није могао да се сети где ју је раније видео. Ишао је на праксу у ту фабрику, такође се тај димњак добро види из теткиног стана, али не, није то тај угао. Одједном му сину! Па да, гледао је ово док је узимао Јасмину отпозади пре неколико месеци, и мислио како би било добро да му је кита као онај димњак, да је развали! Јебо те, Јасмина, па она беше живи у овој ту згради, на петом?! Како се она добро кресала, ружњикава буржујка, једина у генерацији са сопственим станом! Титрала му је као краљу, први и једини пут је доживео да пије виски и пуши томпус док добија блајв. Како је само био надмоћан и колико га је она готивила. Хммм, па зашто то не поновити и сада, ноћ је још увек млада, она је сама на гајби и сигурно се још увек ложи, које беше дугме интерфона, аха...
:зврррр:
:звррррррр:
:зврррррррррррррр:
- Ко је?
- Еј Јацо, Боки је, ај отвори.
- Који Боки?
- Ај не зезај бре, Бојан је. Нешто сам мислио на тебе, и рекох...
- Кретену пијани, јел знаш ти колико је сати? Да ли си уопште чуо да сам се удала пре годину и по и да сам у осмом месецу трудноће? Одакле ти право да звониш?! Буда...
- :мушки глас из другог плана: Драга, ко звони овако касно?
- Ах Мили, изгледа да је комшија Буда са другог опет попио, па притиснуо погрешно дугме. Отворићу му. :ззззззззззззззззззззззззззззззззззззззззз:

Бојан је бленуо у металну дугмад пред носом и покушавао да повеже све речи које је управо чуо, али му је ток мисли реметио интерфонски звук откључавања врата на улазу зграде. Згрожен од саме помисли да би сада могао да уђе унутра, помаче се хитро пар корака уназад и седе на бетонску жардињеру.
- Надам се да сте ушли, комшија! :клап!:

Запалио је пљугу. Мисли му се мало разбистрише и он схвати какву је глупост управо начинио, и коју је само срећу имао да се све завршило без последица по икога. Онда помисли да је врло лако вечерас он могао бити тај ''Мили'' коме се Јасмина сладуњаво обратила. Би му неописиво драго што се ипак нашао са ове стране интерфона.
Из размишљања га прену режање мотора малог тамића који управо напусти паркинг иза самоуслуге. Бојан се лагано одшета до тамо, узе две чаше тек истовареног јогурта и сети се оближње пекаре која је свакако морала бити отворена до сада и опскрбљена првим контигентом тек произведених ђеврека. Малопређашња непријатност тотално ишчили из Бокијеве радне меморије, тренутно битно смањеног капацитета, и све о чему је он могао да мисли овога часа је врући круг шупљикавог, реш-печеног теста посутог сусамом. Убрза корак.