Vremenski period kad političari se takmiče ko je bolji u laganju.
Djukanovic : Obećavam veće plate, produžene godišnje odmore, bolje zrastveno osiguranje, ulagaću u obrazovanje i omladinu i sve to samo za vaše glasove.
Bulatovic : Ej bre !? Ukrao si mi govor !?
Највећи догађај у свим малим срединама у Србији, што неким делом и објашњава отупелост и затуцаност великог дела становништва.
Култура је у малим местима развијена као хрватски хумор. Биоскопи не постоје. Позоришта не треба ни помињати. Домови културе осим назива немају баш никакве везе са културом. Локални дерби против Доње Врбаве и није неки догађај. Ништа примамљивија није ни свирка маргиналног клупског бенда који има свега три ипо песме. Сходно томе, посета политичара у предизборној кампањи и сами избори представљају најважнији "културни" догађај и једну од ретких прилика да се прошета свечано одело или нове ципеле, да се свету представи нова жена или женско чељаде зрело за удају.
Отац: Ајде сине спремај се, па да идемо на гласање. А имаш ли ти неко свечано одело?
Син: Немам. Позајмићу од Милана, он је у Јеховиним сведоцима, има сигурно.
Отац: Е, одувек сам говорио како је то фин младић. Ко би, бре, данас пристао да буде сведок некоме, па још странцу?! А, за шта се терети тај Јехова?
Син: Ћале, зајебавао сам се кој ти је? Немам свечано одело.
Отац: Па, како ти мислиш да идеш на изборе, тако а?
Син: Шта ми фали овако?
Отац: Свечаност сине, свечаност. Није то било шта. То су избори. Је л` треба они Миливојевићи да буду боље обучени од нас тамо, а? Је л` то хоћеш? Да се брукамо пред светом? Зар ја, Мираш Ђурашковић, угледни приватни предузетник да не будем највећи даса тамо? Немој то да ми радиш сине, него иди тражи од мајке оно моје одело што сам носио `84. кад смо се упознали. Биће ти таман. Ајде, па да идемо да мењамо државу.
Син: Хоћемо, хоћемо, ја и ти ако је не променимо нико неће. И ниси ти ћале приватни предузетник него откупљивач секундарних сировина. А, то одело ми не пада на памет да облачим.
Отац: Види га мали како је постао безобразан! Да ниси случајно постао либерал? То, одма да ти кажем, у моју кућу не може да буде! Ми смо одувек били радикали, нећеш ти да ми кршиш традицију! Немој случајно да сам видео да ниси заокружио Војводу! Је л` јасно?
Син: Немај бриге.
Отац: А, ти мала, шта си се закопчала толико? Мислиш ли ти да се удајеш или ћу ја да те носим на грбачи цео живот? Иди пресвлачи се!
Ћерка: Закопчала?! Па, ти си ме терао да у тренерци идем и у дискотеку!
Отац: То што сам те терао, терао сам те. Сад те терам другачије. Ајде, иди обуци лепо неки минић, можда се неки и превари, па те одведе одавде. Ајде, ајде, пожури, да не закаснимо. А, ти жено дај овамо оно свечано одело што сам задњи пут носио код деда Милоја на са`рану и дај оне нове Гуча ципеле што сам купио прошло лето за 150 евра. Да виде душмани кад се Мираш пицне...
Prljava utakmica pozicije i opozicije. Odrzava se svake dve godine. Uvodna numera je rekonstrukcija puteva,i rjesavanje sitnih pitanja radi zamagljivanja ociju javnosti. Iako se radi o nasim zivotima,mi i dalje to posmatramo sa strane,gledajuci na to kao na spansku sapunicu,tj ko ce koga vise da oblati i ocrni. Demagogija o problemima bez njihovog rjesavanja niti naznake njihovog rjesavanja. Na kraju glasove dobijaju najorginalniji i najzanimljiviji javnosti.
Jos jedan dokaz da je demokratija los obllik politickog sistema.
Kažeš šta ti se sviđa da bi radio ono što ti kažu.
Jednom rečju, žali bože silnog papira potrošenog na lažna i bezvredna obećanja.
Količina papira utrošena na lažna i bezvredna obećanja jednaka je količini koja se utroši za štampanje svih udžbenika za osnovne škole u Srbiji a podejenih majica taman toliko da obuku svu golu i bosu decu.
Dogadjaj za koji moras da odvojis 5 minuta svog zivota da bi se resio medijske torture i slusanja bajki u koje ni maloumni ne mogu da veruju, a jedini cilj je da ne dodje do 2. kruga istih jer onda, usled revolta zdravog razuma, mozes ostati i bez televizora!
Milojko obecava "EU za mesec dana", Pantelija obecava "Dinar ce biti jaci od eura", Stanojko obecava "Na Kosovu vecinsko srpsko stanovnistvo za mesec dana"... I tako u krug kao da nema kraja...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.