Je l’ gotovo?

- Mama, tata, ocu nosicu. Kakam.
- ‘Ajde, sine
(kraća pauza)
- Je l’ gotovo, sine?
- Nie! Jos kakam!
………………………..
- Dobar dan, mama. Dobar dan, tata.
- Opa, otkud ti? Iznenada upadaš, nenajavljen, a ispitni rok u toku. I još si mi nešto mnogo fin…
- E, pričaćemo, nego, matori, skokni napolje, čeka taksista da mu platim, a ja nemam, pa reguliši to.
- Odakle ti taksijem?
- Od studenjaka. I istovari stvari kad si već tamo.
- Au, imam osećaj da ću da te odrobijam… ‘Ajde.
- Šta je bilo? Zašto nisi na fakultetu?
- Znate kako, prvo sam imao neku frku sa ovima u domu, kao bile stalno žurke, galama, ne mogu ovi drugi od mene da uče ni spavaju, jebem li ga otkud im to, pa rešili da me izbace. Onda lepo odem ja na ispit kod onoga što me mrzi. Jes’ da nisam učio, ali obori me na pravdi Boga! I još mi nešto soli pamet! Lepo ga ja prvo ispičkaram, on se ražesti i ja to lepo premlatim na sred amfiteatra. Pa me i sa faksa izbacili, ali prvo popričao sa murijom.
- E, nadam se da te bar oni izbubecali!
- E, nisu, bila ista ona dvojica k’o prošli put, fini momci. E, doći će ovde, pa u vezi tog prošlog puta, da znate da je bilo zbog posedovanja, da se ne iznenadite ako pomenu.
- Je l’ gotovo, sine?
- Šta to? A, da! Javiće vam se i moja devojka, izgleda će da budete baba i deda, verovatno će i ona da navrati ovde, možda je njeni izbacili iz kuće i… Ćale, šta će ti ta sekira, pa još pre mesec dana si sredio drva?