Moja priča UKRATKO: Krenuo sam posle posla kod tadašnje dijevojke, sa nadom da ću provesti još dva prelijepa dana sa njom. Desila mi se nesreća, podleteo sam pod kamion sa autom. Bez alkohola. Imao sam teške povrijede, s' obzirom da su me već sahranili. Ja ,vraćam se medju žive. Sreća u jednoj stvari , ostao sam živ. Živ sam , ali kao da nisam. Ta ista dijevojka me je ostavila. Misleći da se neću oporaviti. Ostavila kao pseto , koje ostaje samo da ugine. Samo i bespomoćno. Jebeno je problem što ja tu ženu volim idalje. I ne znam kako da idem dalje ? Nemam sa kim da podijelim ovo i kome da saopštim , kažu biće žena. Šta da radim? Samo ne govorite nadji drugu , jer to mi ne treba.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Pravac Ispovesti.