Jeremija pali topa

Pesma predvodnica svih ostalih u tom žanru koji neki zovu srpske junačke - "izmedjukosovski ciklus". Kad muzika na veselju, svadbi recimo, dodje do kuma, a on, neki zajeban bradonja, izvadi 100 evra, onda kreću: Jeremija pali topa, Vojvodo Sindjeliću, Od Topole, Na planini na Jelici, Dunja na ormaru/fijoci, Djurišiću mlad majore,... Svi ostali gosti mora da se strpe jer neki nisu ni čulu za neke od ovih pesama pa mogu samo da statiraju. Iako u principu pesme nisu nikada same po sebi dnevno politički šovinistiške, učestalost pojavljivanja i vaskrsnuće nekih se umnogome podudara baš sa sad već našim političkim a ne vojnim porazima. Prva od pomenutih lepo i dosta tačno opisuje naflekavanje i makljanje Oskara Poćoreka i njegovih satelita, jedino što se zaboravlja da smo nekako bili na pravoj strani i uz nas imali "nas i ceo nornalan svet od 300 miliona" a da smo ovih dana nekako spali na 68 posto našeg stanovništva i to povuci potegni. Gde smo se zajebali i na kojoj pesmi, 'bem li ga.