Izlazim na terasu i gledam grad dok hladnjikavi vetar udara kroz kosu. Sunce se probija kroz musave prozore i roletne. Grad se pokreće, ne staje. Kafa je već gotova i stoji na verandi. Pored nje je cigareta i spokojstvo. Misli je hiljadu ali sve kao da su sanjane. Planova je još više ali svi su neminovni. Ostvariće se sami od sebe, samo da se lenjavo sunce podige. Želja da se živi zrači jače od prvih zraka koji se kupaju u zenicama. U pozadini se čuje let it be i meša se sa spokojnom bukom spoljašnosti. Poklonio sam sebe svetu i budim se sa njim. Sada sedim na ruci sunca. Mirisi kafe se dižu sa ostalim svetom i kolutaju ka nebu. Bog, nus, apejron ili koja već blažena sila dokazuje sebe u punoj snazi. Jutro.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Koliko si dobio od Doncafe-a da ovo napises? :D +
блогови се пишу на другом месту -
svaka cast... + od mene
E, sad mi žao što ovo prespavam... :) +