Izlazim na terasu i gledam grad dok hladnjikavi vetar udara kroz kosu. Sunce se probija kroz musave prozore i roletne. Grad se pokreće, ne staje. Kafa je već gotova i stoji na verandi. Pored nje je cigareta i spokojstvo. Misli je hiljadu ali sve kao da su sanjane. Planova je još više ali svi su neminovni. Ostvariće se sami od sebe, samo da se lenjavo sunce podige. Želja da se živi zrači jače od prvih zraka koji se kupaju u zenicama. U pozadini se čuje let it be i meša se sa spokojnom bukom spoljašnosti. Poklonio sam sebe svetu i budim se sa njim. Sada sedim na ruci sunca. Mirisi kafe se dižu sa ostalim svetom i kolutaju ka nebu. Bog, nus, apejron ili koja već blažena sila dokazuje sebe u punoj snazi. Jutro.
Koliko si dobio od Doncafe-a da ovo napises? :D +