K’o u sred pustinje da mi je pirn’o ‘ladan povetarac

- Ej matori, što si bled tako? Koji ti je kurac?
- Ma brate, idi bre u kurac i ti i ova tvoja ideja da idem autobusom da budem manje sumnjiv muriji.
- Što brate, šta je bilo, ej sedi brate, baš si bled. Nego jesi sve doneo?
- Ma jesam bre al’ jedno 3, 4 godine ću kraće da živim. Zamisli ovo. Obavio ja sve. Pokupio sam 500 7.62, 250 7.65, 250 devetki, četiri tetke i dva heklera. Natrpao sve u torbu...
- A škorpioni?
- Ma jebali te bre škorpioni, nije ih imao, dobro je i ovo da je stiglo, slušaj me.
- Ajde.
- I sačekao ja lepo autobus, ušao unutra a puna mi torba tih sranja, sedim opušteno, nabio sluške i uživam, kad ono kod Opštine ulazi deset pandura u autobus. Gotova im taman bila smena pa krenuli u onaj njihov hotel izdrkani na Bežaniji i još ko za kurac, svi posedali oko mene. Jedan odmah pored, dva iza, dva na onom sedištu sa druge strane i ostali stoje i baš pričaju sa ovim što sedi pored mene, on je neka faca valjda ‘bem li ga.
- Au brate.
- Ništa me ne pitaj. Ja skinuo sluške, kao kuliram, a samo osećam niz kičmu kako mi curi znoj. Još k’o za kurac, ovaj ker što sedi pored mene, malo malo, pa me pogleda, a ja se tripujem, gotovo, provalio me. I na sve to kako se malo pomerim k’o da čujem da se oni meci sudaraju i samo čujem kling, klang. Ma katastrofa.
- Pa što nisi sišao odmah na sledećoj tamo kod Fontane?
- Ma zaledio sam se i samo sedim i kao nešto vrtim ruke i noge u zglobovima, kao idem sa fudbala, zbog torbe i to i kako se pomerim opet kling, klang.
- Matori, ja bi se usr’o.
- A ne nisam, samo da me jedan pita šta imaš u torbi i eto unapređenja a meni jedan duži odmor u popularnom letovalištu Zabela.
- Dobro je da te nisu izvalili brate, sve je okej.
- Ma nije kraj tu. Još me taj pandur pored što sedi pita: “Izvini dečko, jesi dobro, nešto si mi bled?”, a ja ni živ ni mrtav, srce samo što ne iskoči iz grudi kako lupa. Kao svih deset pandura da gledaju u mene i kao da se ni muva ne čuje. Znaš kakav trip.
- Pa šta si mu rek’o?
- Pa rek’o: “Igrao sam fudbal, pa sam se umorio, a malokrvan sam.”, ništa pametnije mi nije palo na pamet.
- Au koji si konj, pa gde ti to pade na pamet. I šta ti je rek’o.
- Ništa, kaže: “Jedi cvekle više, to je dobro za krvnu sliku” i okrete se dalje da priča sa ostalim pandurima. Idi bre u kurac, šlog da me strefi umalo.
- Kad su sišli mora da ti je kamen sa srca pao.
- Ma 'de nije brate. K’o u sred pustinje da mi je pirn’o ‘ladan povetarac.