Kao što je poznato, Srbija je zemlja koja ima puno radnika koji rade u administraciji. Da se ne lažemo, većina njih ništa ne radi, a oni koji rade su uglavnom babe od 65 godina, na zalasku karijere. Tu se stvara ogroman višak....
----------------------------------------------------------------------------------------------------
...On je Sebastijan. On nosi pederušu, firmirane naočari i polo maju. Onu od 12 hiljada. On takođe radi. Mnoogo radi. Ali ne toliko mnogo da ne može par sati da posedi u gradu sa svojim drugom Kristijanom. Kristijan takođe radi. Ubija se od posla koji mu je, kao i Sebastijanu tata našao, zato što je dobro poznavao direktora. Ali opet, taj direktor je mnogo loš čovek, maltretira ih, neće da im poveća platu na 1300 evra i ima ružnu frizuru. Jebem mu majku, kako ima ružnu frizuru. Zato što je direktor gejčina nesnosna, naši junaci moraju stvari da uzmu u svoje ruke. Moraju da zarade lovu, i to brzo. U igri su kule i gradovi, hoteli na Kopaoniku, vikendice na Zlatiboru, odmarališta, automobili, fudbalski klubovi...Problem je samo kad se lepo izdogovaraju, ko će da plati piće. Tad se biznis završava, kao što je i počeo.
