Stegnute pesnice. Nacrtan osmeh. Institut. Glave bez kose. U čekanju. Upali obrazi. Iščekivanje noža i krvi. Stegnuta vilica, sklopljeni dlanovi. Žmure oči. Jedan trenutak, iluzija u stvarnosti. Osmi sprat, prozor, korak, beton. Mrlja, utroba, asvalt..Otvaram oči. Prekor. Držim fige. Kočim suze. Pogled starca u njegovu davnu daljinu. Pink Floyd momenti. Vezane ruke i elektrošokovi. Krevet na točkove. Ljubaznost. Neljubaznost. Ljubaznost. Uplašeno žuto kuče. Mleko. Malo dete, početak u radosti. Ista slika. Zdrobljen. Osmeh zihernadlama zategnut za obraze. Veverica, jelke, nebo, spokoj. Žuti zidovi, plavi zidovi, žuti zidovi. Dugačak, slomljen hodnik. Poslednja reč i zagrljaj u čvrstom stisku. Okrenuta ledja nestaju na putu kojim poći se mora. Popišanost. Ožiljak. Trauma. Kolena, molitva. Nada. Uzdignut pogled. Dobro biti mora.
