Dve fraze raširene medju naškom populacijom, koje u potpunosti i do tančina opisuju karakter prosečnog i nadprosečnog Srbina, a nadasve tvrdoglavost i uverenost da smo vazda u pravu...
Primer 1:
A: "Živojine, kud si poš'o sa tu motiku u njivu, vidiš da će oluja d' udari!?!"
B: "Ko ga jebe, Milutine, mora da okopam malo!"Nastavlja Živojin ka njivi, nebo se namrčilo k'o da će govna da padaju, a ne kiša. Seva na sve strane, grmi k'o da pucaju topovi na Tekerišu, Živojin se ovlaš prekrsti i reče "neće valjda?" Svetlo mu obliva lice i sledeće čega se seća jeste da leži u bolnici, oko njega sokovi i ostale pizdarije koje nosimo kad idemo u posetu, a pored njega uramljena rubrika iz "Blica": "Seljaka umalo ubio grom u polju, komšija ga odvraćao od ludosti!"
Primer 2:
Tekma reprezentacije protiv Tunguzije. Ekipa sedi, cirka pivo i glumi selektore:
A: "Odbrana! Alo bre!?! Vraćajte se nazad, mamu vam jebem! Prati fudbalera, siso!"
B: "Brate, iskuliraj, ko jebe tog igrača, vidiš da nema ni ime na dresu, znači - nebitan. NAPAD, ALO!?! NAPADAJ!"
"Nebitni" seče pas, grabi napred k'o poreznici da ga jure, naravno od odbrane ni traga ni glasa.
B: "Neće valjda... Neće valjda!?! Alo, odbrana!?! ALO!!!"
Pljusnu takva golčina, bomba, da bi Siniša rek'o "palim gajbi".
B: "Ma, daaaaaj, u pičku materinu i ovi retardi i sve u kurac!"
A: "Ma ko ga jebe, brate, čupaćemo se u poslednjem kolu, opušteno..."
