Vizit-karta inžinjera domaćina i druga strana medalje one zavetne starosrpske busalice s ovih deset prstiju.
Jer, jebiga: nešto se nije znalo, za nešto nije bilo dovoljno para/materijala, na nečemu se, pak, šiptarilo...tek - pripazi na tim stepenicama, kućo, nisam stig'o gelender da turim, nemoj k'o pokojna baba lani, optimistično.
- E pa, dragi roditelji, ovo je moja Marina!
- Jao, Marina, što si lepa i slatka, baš moj Marko ume da izabere, hihihi...
- Mama, molim te...
- Ajde, ženo, ćuti i ne sramoti nas baš odmah pred devojkom, šta ćeš posle da radiš, hehe? Nego, Marina, deder da te ja malo provedem kroz "rezidenciju", ima tu par no-no zona pa da paziš gde gaziš, hehe, sve sam ovo ja SÂM SVOJIM RUKAMA sagradio, nešto je moralo i da promakne, eh...-----------------------
- E, matori, kako ti se beše pušta voda u kenjari?
- Upališ grejalicu, okreneš slavinu na lavabou i pustiš tuš u kadi.
- Tvoj ćale je stvarno kralj, znaš?
- A jebiga.
