Odavno je već prohujalo vreme kada je nešto trebalo da se uradi. Momenat kada je bilo hitno i kada je samo gorela kuća već je prepišan i ha haj. Sada je ostalo samo da se spase što se spasti može i makar malo da se ublaži sranje.
Ova rečenica se izgovara kada sagovorniku pokušavamo da objasnimo ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i njome ga požurujemo da što brže reaguje, makar malo da se vade fleke. Koliko god može.
- Spomenka ja bih doveo ovog mog mazgova sada kod tebe.
- Nemoj sada kumim te, dolazi mi delegacija iz Opštine.
- Moram. Sad il' nikad.
- Pa kud je zapelo Stanoje, ako si čekao do sada, može i jedan dan da sačeka?
- Sada sam tek saznao da ništa nije uradio po tom pitanju. Dvadeset pet godina ima. Zastraniće.
- Dobro bre, polako, pa ne gori kuća.
- Ma kak'i polako. Kuća je već izgorela, nego idemo unutra da vidimo je l' papagaj ost'o živ. Za dva sata putujem nazad u Nemačku. Ako ga sada ne dovedem da jebe, ode on u one gejove garant. Upropasti ga ona majka.
- Dobro, dobro, kad je tako dovedi ga. Ubaciće njega Spomenka između Opštinara i delgacije zemljoradnika iz Angole, pa ću mu oživeti papagaja očas posla. Ima da cvrkuće k'o slavuj.
