Kuća koja se vidi s auto-puta

On je lep,visok,snažan ali ipak bez diplome.Ona ga voli,plaši je pomalo ono što je očekuje "tamo", no ipak ne mari previše ,on je sve što joj je potrebno. Ona pristaje, sad da li ćete je okarakterisati kao laku ili nekoga ko voli to je vaša stvar. Nakon dvoipo časovne vožnje dotrajalim autobusom kojem nedostaje natpis "Krstić i sin" kao svedok godine proizvodnje ,oni dolaze do famozne kuće. Na prvi pogled izgleda kao da je zidao isti onaj Solunac. Tako izgleda i na svaki sledeci pogled. Došla je i sad nema nazad, karakter joj to ne dozvoljava a mozda i prevelika ljubav koju oseća. Svejedno, ona ostaje tu, da potajno proklinje "kuću koja se vidi s auto-puta". Prošle su godine, ljubav je kao što to često biva lagano isčezla. Njena dva sina (junoša ipak nije tako dobar u krevetu) su završila fakultet i sada žive u onom istom gradu u kom se ona rodila.To joj bar malo olakšava život. Eto je i sad na istom mestu u svojoj 60-toj,sedi ispred kuće i gleda na auto-put u daljini i razmišlja:"Eh,da je ovaj orah malo ranije posadjen,kuća se onda ne bi videla..."