Nekad davno na brdovitom Balkanu najveća nesreća za jednu prosječnu pododicu je bila IZGUBITI OVCE!!! U slučajevima takve nesreće čobani bi tražili ovce ako treba do prvih zraka sunca.Najuporniji bi tražili i sledeći dan...kući bi pošli tek i kad bi poslednja nada umrla u njima (čobanima ne ovcama).
Sada se ovaj izraz koristi da se saputniku u bančenju i blejanju stavi do znanja da više ni jedne budale nema oko njih.
-Vidi brate pekari, sviće dan...
-Maši im brate...
-Ne seri krećemo. Kući je pošao i ko je ovce izgubio.
