Опис вечите надрнданости кеве/баке, која је покупила трауме из детињства и сада их лечи мрачењем и храњењем потомака до изнемоглости.
Син: Је ли, ћале, што бака пизди тако, бесна је као Грк по цели дан?
Ћале: Хах, сине, шта ти мислиш што ми не идемо код прабаке већ једно десет година? Још вучем трауме из остаринства кад ме терала да клечим на кукурузу и љускама од ораха. Бабу ти је тукла као стоку кад закасни с корзоа, и појави се пре 8. Сада има око 100 година, али чујем да је се прадеда и даље плаши, пошто та не јебе живу силу, млатила би га сваки дан да није ратни инвалид. A он се, сем ње није бојао ничега до Тита, нема фронта који он није пробијао. Плус што ти је прабака мешавина Црногорке и Херцеговке-има негде гене неког међеда свакако, кад те опичи шапом не буде ти добро две недеље. Идем ја сад да покушам да прошверцујем две пиве поред бабе, само тихо...
Баба: Не прдоклачи, Василије, шаком ћу те будеш ли покушао да узимаш нешто из фрижидера без да ја то дозволим. Ако ли те ухватим да муљаш нешто, најеб'о си к'о Бугари код Велбужда.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
moj 5!