
Позната наредба из детињства. Као клинац од седам, осам година, кад год бих изашао напоље на пољану или на школско да играм фудбал или коцкице, кева би ми рекла да се вратим пре мрака илити да кренем кад се упале светиљке на улици. Нисам капирао зашто је то тако. Обично би ме кева плашила белим комбијем који се појављује ниоткуда кад падне мрак и у њему се одигравају разне ствари.
Ако бих случајно дошао мало касније, јер у жару игре, нормално је, заборавим кад се упале светла и почне први сумрак, родитељи би се од бриге наљутили и претили како следећи пут нећу моћи да идем даље од улице. Увек би погазили ту казну кад би ме пустили наредни пут напоље да се возим или играм мало даље од куће.
Времена су прошла. Ситуација се променила, као и критеријуми. Сад се на журке, рођендане и клабинге полази дебело после мрака. А враћа се рано изјутра, кад се пече први хлеб и погачице за раднике који су завршили ноћну смену и оне које започњу радне задатке у првим зрацима Сонца.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Dobio si prvi od mene + !!!
drugi od mene -.-
Могао си ово мало да рашириш, да упоредиш данашње клинце са временом кад си ти био клинац, да убациш неку догодовштину из тог периода.
Mene, bre, moja deca slušaju sa nevericom kad im ispričam takve stvari.
kad se samo setim +++