Mesto gde se sastaju uvek jedni te isti ljudi sa ciljem da budu viđeni, bez obzira da li je u pitanju književno veče nekog zabuđanog lika-učesnika studentskih protesta '68(kojom prigodom ga je neki pandur lupio jače pendrekom po glavi i od tada ovaj nikako da prestane da piše), koncert konceptualno-migrenične muzike autora sumljivog mentalnog zdravlja ili performans mladog perspektivnog slikara koji dadaizam ima u malom prstu, ali zato još uvek nikako ne ume da nacrta magarence komšijskom detetu...
Posle ovog, pod obavezno "snažnog umetničkog doživljaja", dok čekaju neku TV ekipu da ovekoveči njihovo prisustvo ovom događaju, otimaju se oko besplatnog kikirikija i vinjaka, ždrakajući ko je šta obukao.
