Kuvanje

+

Tako je, kod mene keva stalno kuva, ali ponekad ćale napravi nešto svoje i to bude baš sjajan delikates

moj muž kuva, al teško da će da opere sudove...jel vam jasna moja muka sad?

Haha jadna ti :D

ja kuvam, ali me je žena za devet godina prevaspitala pa sad perem i suđe čim završim (osim velike šerpe, za nju kaže da ne diram jer usvinjim celu kuhinju sapunicom) :)

pa to i ja kažem...ej, ajd ostavi majke ti, ja ću...uz prigodno odmahivanje rukom...

E, a kažeš li mu nekad "Ajde skuvaj ono tvoje..." nebitno šta je u pitanju, a on se oduševi?

pa to obavezno...

Svaki put me dobije... a dobro znam da to radi samo da me oraspoloži kad me smore na poslu... da nema žena mi bi propali za dva meseca :)

pazi u poslednjih petnaestak godina, ako smo oboje kući, ja ni jedan jedini put nisam skuvala kafu...zato što to ne ume niko kao on...ili svinjsku džigericu sa jaaakooo mnogo crnog luka, ja to ne bih umela...i jedem samo ako on prži...
sve ribe- morske, rečne...ako je kupio ili upecao sprema isključivo on, ja ne umem, a on to radi sa ljubavlju...voli čovek i da upeca i da očisti i da spremi...a ja se samo slatlko najedem...i naravno, operem sudove!

svinjsku džigericu spremam sa dosta belog luka, umesto crnog, ne pecam ali rado kupim i spremim ribu... za picu sam mesim testo, ali ona je daleko ispred mene po pitanju supa, čorbi, peciva i mešanih jela... živeo sam sam skoro deset godina pa sam imao vremena da učim da kuvam :)

E to je čudo. Muški uvek spremaju ribu i morske plodove mnogo bolje od žena. Još nisam naišla na neki izuzetak.

zato što se mi kroz život mnogo više trudimo oko ribe

a najbolje kad ode da upeca, donese, očisti, isprži i servira...e to je užitak i tad je opasno pun sebe...i naravno priča kako mu pobegla mnogo veća riba...šarančina od pet kila...pa ga zamarao...pa mu ovaj pokidao udicu i plovak odvukao u šiblje neko...i onda je upecao ovog manjeg kao utešnu nagradu.

sprema li pijanog šarana :)))

i to...i nešto valja u prezle, pa umoči u pivo...neam pojma, al jako je ukusno...

Ovo mi je jako poznato. Čula sam od dede, ćaleta nijednom za divno čudo, komšije kad odemo kod njih na ribu, a i ovi moji pajtaši iz ulice isto, to se valjda genetski prenosi?

Ijao... Šaran.... Sad mi se jede... Spremala sam juče neki oslić sebi, uvek moram tonu luka da stavim, bez luka ništa ne valja... Ali malo sam posuđa zaprljala, da naglasim. :)

ne znam smorena, takvi se rode valjda...al ovaj moj je patološki slučaj...ako treba da ide na pecanje može da ne spava danima...ako treba da kupi neku opremu, svega će da se odrekne, al će da kupi...strašno...
i uvek je tu taj šaran pobegulja...ili som ili štuka...

A taj pijani šaran i ja sam to jela, ali da budem iskrena pojma nemam kako to ide, ali jeste dobro.

Vidiš, moj ćale nešto nije nikad bio oduševljen pecanjem, ali deda.... On je po ceo dan umeo da peca, posle baba nije znala šta sa slinom ribom da radi, lepo on to spremi i sve, ali jbg, za njih troje bude previše. Ipak ga je tolerisala, žao joj bilo, dođe sav ozaren kad donese punu kantu ribe, kao malo dete.

smorena, uzmeš oslić filete, ima u svakom marketu, uvaljaš u brašno, jaja pa prezle, ali u prezle umešaš susam - to ispržiš do zlatne boje na VRELOM ulju, nema bolji način za oslića... ja tako spremam za slavu samo umesto jaja koristim sojino mleko i pivo...

pijani šaran je malo komplikovaniji i ide u belo vino, ne u pivo...

ma znam, bruce...ovo je za neku drugu riibu...

Kuvam solidno, ali sam po pitanju zaostalih prljavih sudova pravi umetnik!
:+)