Lingvistički napredak pivopije

За све на свету постоји напредак.Како у занатском, професионалном, или радном језику, тако и у кафанском. Као што си као клинац мислио да је бушна гума једини квар на ауту, а данас те није срамота да спомињеш семеринг, дизне, силен блок... А заправо немаш појма ни о чему, тако се расте и у кафани. Али овде тачно знаш о чему је реч. КАфана те васпитала, учила, па су ти тако и критеријуми постали већи.
Са неких 13,14 година када први пут одеш у кафану и хоћеш да се покажеш пред комшијом шљокаром који седи поред тебе па наручиш пиво. Он те сними, и наравно да те пита одакле ти овде и пита те шта пијеш.
`Комшо, дођох на пиво.`
-`Добро, које ? Шта да донесе Сребра?`
`Ма комшо, свеједно.`
`Мали, мали...Још си зелен као пачије говно, алии биће боље. Сребро дај му канџу`
Да, сјебао те. Очеивао си неки респект, јер када се погледаш у огледало са 14 година, ти видиш преискусног шљокатора, а оне те усере у једној реченици.
Идемо даље.. од 15 до 17 година, имаш већ неку представу о укусима, али и даље је поента се представиш као алкос. Сад већ почињеш да бројиш пива и водиш евиденцију.Када конобарица дође...` Пиво. Ако имате канџу, океј, ако немате , свеједно`. И даље је свеједно.Пиво је и даље стаклена флаша коју не би волео да ти конобарица однесе и ако је празна.Да се види испред тебе 2,3 празне флаше.
И тако иде живот...напуниш неких двадесетак година...
`Здраво Сребро. Пиво.Канџа.`
`Нема канџе.`
`Нема везе...Дај шта има.`
Дај шта има Среброооо...Ниси и даље свестан да комшија седи поред тебе и осмехује се клумајићи главом лево десно. Опет те усерава.Али одлучан си да му покажеш да можеш да попијеш.
25 та лајф! Ту си негде. Већ стројево изграђен. Назире се полако да ћеш бити оно чега се неко стиди.
` Две канџе.`
`Нема.`
`Е јебем ти кафану! Па како нема! Шта сад да пијем? Комшо, које је најсличнијег укуса?`
...Какав кикс...Какав данак неискуству...ЗАр њега баш да питаш шта је слично ?
Таман си се представио као познавалац текућине, кад оно даун!
`Узми мали оно чешко...` Мали...И даље је ту тај придев..компаратив...чак и показна заменица! Мали! Тај мали ту што седи.
30+... ` Здраво Сребро, дај канџу.И ни случајно не говори да нема, цео дан ме дркају и јебу, једва сам чекао да завршим и дођем. Пун ми је више горких, тамних, црних, црвених, малограђанских пива, хоћу бре канџу! Нећу рогатог, нећу црногорца. Горки су! Нећу холанђанина, извикани су, нису ни за курац! Хоћу бре оно што волим, за оно што сам хиљаду пута проверио да је набоље! И ако нема...Одох одавде!!`
Комшија за столом поред је устао...Почео аплауз. ЈЕдан за другим су устајали и одушевили се твојим говором.Твојим наступом.Самоувереношћу.Твојом моралном и едукативном победом.Време је стало. Сребра гледа и не верује...Постао си човек! Исти онај осећај као када си скидао невиност...То је то...