-Ako krečite, krečite... Reklama koja je išla samo za vreme utakmica i to samo za vreme onih prilikom kojih su svi zalepljeni za tv. Usred neke akcije domaćeg tima, slobodan udarac, svi zinuli, čekaju da se nastavi igra, kad tek iskoči: "Ako krečite, krečite. Ali stvarno. Max Pol, nije fol!!!!". Prekine se reklama, a ono ovi već izvode korner, a ćale psuje i televiziju i reklame.
-E sad, sve bi to bilo lepo, da je neko nekada video te farbe. Ne farbao njima, nego da ih je video u bilo kojoj prodavnici. Bilo gde, osim tu, na toj reklami. Očekivao bi čovek da kad već neko ima toliko novca da plati reklamu usred takve utakmice, pokuša to i da proda. Što reče jedan, kao da je bila neka vrsta zavere, gde nam tom reklamom ubacivali neke subliminalne poruke, kad nam je mozak najranjiviji.
-Drugog objašnjenja za ovaj fenomen i nema
