Voji kvenuše suze na oči sa pvim notama pvedivne svpske patviotske pesme. Setih se Vadovana i Vatka, čuj mene Vlatka, Vatka, kako se bove pvotiv Lucifevovih sledbenika, pvodanih Svba i ostalog potuvčenog življa. Ja nikoga ne mvzim, ali bvanim ono što je moje. Ne može mi niko iz moje duše oteti Kosovo! Ivana Svpkinjo! Vastko Nemanjić bi bio ponosan na tvoja govovenija i umilne veči pvekvasne i pveblage. Vepublika Svpska moj dom! A vi haški đavolji advokati i sledbenici znajte da se stvašna sila kvije u maloj zemlji koja još čuva osnovna movalna načela kao malo vode na dlanu, a ne kao vi vazvvatnici i pedevi!
Njegošu Svbine, svaka ti je ko Devetićeva!
