Evo ga... Taj čuveni smrad jeftinog aftršejva koji probija i kroz skrotum... Jebač se sprema za akciju, veseli punoglavci hvataju prve redove testikularnih kanalića... I na njih je došao red da sasuše svoje repiće na prljavom peškiru, goloj guzici, zadnjem sedištu, upišanom haustoru... Malo veća avantura od jutarnje izdrkotine... Ima li nade da će iko od ove večerašnje plivačke postave ugledati jajovod? Kiza, Đuza, Koki, Šiza, Leka, Đani, Dundo, Coki, Pepi, Suša, Piške, Frki, Gugi... Svi se naložili da izbuše nešto noćas: gaće, njegove, njene, kondom, himen, jajnu ćeliju... nove presvlake u Jugu. Uzdaju se u gazdino skidanje sa trave, redovno konzumiranje zelenog čaja i podsticajnog mirisa Lenora na seno i upravo pomuženo mleko. Mene nisu ni zvali... Ostavili me za jutarnje drkanje uz sećanje na njihovu pogibiju. Kažu da će jajna ćelija izgubiti plodnost dok joj budem izrecitovao Onjeginovo pismo Tatjani. Shvatio sam da ne pobeđuje uvek kvalitet...
