Možemo ih dozvati iz uspomena.
Ponekad nam se iznenada jave i vrate nas u bezbrižno vreme kad nam je jedini problem bio gde ćemo i sa kim da se igramo.
Babina neprovetrena „gostinska soba”, podrum iz kog zjapi mrak, lift u koji se ne može bez roditelja, starinske pekare, prašina koju je sa ulice podigao letnji pljusak, svežina nakon grmljavine, autopresvlake, špajz, ordinacija, komšijske kuće (dok molimo tuđe mame da nam drugare puste napolje)...
