Vremenski period u bližoj ili daljoj prošlosti. Čovjek o „svojem dobu“ uvijek govori u prošlosti pa se nameće zaključak da nitko ne živi u sadašnjosti. Ili je bar ne doživljava kao svoju. A možda ni na budućnost ne računa.
1. E, u moje doba ženske čari raspirivale su maštu. Danas je sve "Na izvolte".
2. E, u moje doba nije bilo čuda tehnologije što nas spaja uvečer na
četu pa smo se mnogo grlili, ljubili i voljeli.
3. E, u moje doba mnogo čega nije bilo…
4. E, u moje doba bilo je svega!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+
Bravo Ivana, prava defka, svaka čast! Odlično zapažanje!
+++ ja svoje doba živim...