Vremenski period u bližoj ili daljoj prošlosti. Čovjek o „svojem dobu“ uvijek govori u prošlosti pa se nameće zaključak da nitko ne živi u sadašnjosti. Ili je bar ne doživljava kao svoju. A možda ni na budućnost ne računa.
1. E, u moje doba ženske čari raspirivale su maštu. Danas je sve "Na izvolte".
2. E, u moje doba nije bilo čuda tehnologije što nas spaja uvečer na
četu pa smo se mnogo grlili, ljubili i voljeli.
3. E, u moje doba mnogo čega nije bilo…
4. E, u moje doba bilo je svega!
+