Krajnji stadijum zagorelosti. Ne može više. Kraj. Apokalipsa. Ende.
Burzum je to lepo objasnio, ali nije opisao šta bude kada se pređe finalni stadijum. Kada dođeš do toga da ti se toliko skupilo i imaš osećaj da bi i nekoj suvoj veverici poput Kandić Nataše mogao da napraviš naslednika tu je kraj, da ne kažem svršetak.
Čuju se potresi i samo čekaš kad će kataklizma kao u Pompeji. Totalna anihilacija posle koje se pepeo sleže satima a posledice se osećaju godinama.
I veoma važna činjenica, do ovoga se ne dolazi bilo kakvom rendom tenzijom. Ne ide to tek tako, daj šta daš. Tek kada se fokusiraš na specifičnu baklavicu, onu koja je moguća pobednica možeš da se dovedeš do ovog moda tetrebstva i zaluđenosti.
- Dušo, jesi stavio pancir?
- Tri komada maco, i nemoj mnogo da se nadaš, zeko je jak.
- O čemu ti to materet?
- Ma kažem, sad bih i Nataši Kandić napravio blizance a tebi ću i sedmorke ne budeš li se makla na vreme.
