
Наш стари је лик приближно твојих година. Назив вуче отуд, што своје богато животно искуство дугује нашим старима. А то отуда што сматра да је "Највећа мудрост вазда била народна мудрост".
Познаје се по озбиљној, надменој фаци која каже: "Младићу, ја ово што знам ти нећеш искусити за два живота". Нешто је као "И ја исто, само још боље" - лик, само можда још иритантнији. Оваква особа склапа врло специфичне реченице. Тебе ће ословити као што те ословљавају твоји стари. На пример, реченицу почиње са - "Чуј синовче, да ти ЈА нешто речем", притом ставивши руку на твоје лево раме. У случају највећег неслагања с тобом, почеће са - "Дијете моје драго". Иако је стотинама километара удаљен од ијекавског говорног подручја, он користи ову конструкцију јер га асоцира на његову омиљену књигу - "Горски вијенац". Књига му није случајно омиљена. Ту су његови идоли који су једини достојни његове мудрости, и када би сад Његош устао из гроба као седи старац, наш стари би са њим разговарао на равној нози и називао га братом. Његова животна жеља је да те спусти тако што ће ти објаснити како су ти ставови лоши, односно како ти не можеш имати став о нечему јер немаш потребно искуство које он има. Не оставља ти простора да ти имаш своје мишљење, јер - шта ће њему твоје мишљење!? Своје незанимање за твоје мишљење појачава карактеристичним избацивањем ваздуха. Он ће прво дунути, чиме ће ти скренути пажњу да смараш, па тек онда почети реченицу.
У реченице углавном уметне којекуде, авај и слично. Контејнер је непотребних израза као што су машала, јавашлук и остали турцизми. Тишину углавном прекида народним изрекама, колико год оне биле неадекватне у датој ситуацији.
Ако му се замериш, он ти неће претити батинама, већ куком и мотиком.
- Хммм, ове ми се демонстрације не свиђају, не овећавају ми нешто.
- Виђи чедо моје, да ти ја дочарам ситуацију (колута очима у фазону - шта зна овај мали), ово су ти људи професионалци, треба им веровати.
- Ма видим, него овај вођа бре муца, не би требао он да прича.
- Види, није битно како он прича, него шта прича. Мудро он збори, свака му је ка' Његошева.
- Ма знам да је битно то, него није бре реално да тако тражи, неће нам то никада испунити.
- Машала дечко, машала.
- А ако не остваре?
- Онда ћемо на мејдан са њима. Не може њихово бити довека. Није сваки дан Бадњи дан што би рекли моји. Него што је онај ћелави неписмен мајка га убила и у црну земљу закопала. Па мене би срамота било...
- Човече, он ти је доктор наука, предаје ми на факултету.
- Ма шта он зна, тај је... Ма не вреди трошити речи на њега. Нек' је он жив и здрав. Видиш да ти објасним. Демонстрације служе да се скрене пажња на неки проблем. Знаш! Сада кад смо блокирали пола града цео град ће брујити о томе. То је суштина. То је тако вазда било...
- Е стари! Што ти не водиш ову земљу?
- Кај?
- Па видим да си покупио сву мудрост овог света, а никако да ми кажеш нешто што не знам...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
KAD VIĐEH NASLOV REKOH OVO JE O TITU!
Mislio sam da duća pis'o, dobro 'e ovo, baš si se raspis'o onako muški +++
хехехе,нова занимација на чету видим...
odlična +
Да знаш, убих се пишући. Пола сата га наклапам...
Хвала екипа!
Sve je to počelo od paninara :)
+
nikad ne bih rekao da si ti ovo napisao, ali stvarno
хехехе. фактор изненађења! Реко' да дам мало шареноликости мом стваралачком опусу...
Скроз коректно
+++