
Иако је српски језик богат одличним изразима и надасве креативан у смишљању разноразних имена којима би најбоље описали некога, често долази до дуплирања надимака, односно добијања надимка који је већ неко у крају носио пре вас.
*Уколико је и неко од ваших старијих (брат, ћале, стриц, деда...) растао у истом крају и имао надимак по презимену, сва је прилика да ћете и ви добити такав надимак.
-(Крста, Анта, Коки, Поп, Тони, Арса...)
*Уколико поседујете особину којом се одликовао и неки уважени члан "заједнице" краја најчешће се наслеђује њихов надимак.
-(Пангла, Глобус, Фиока, Леголас, Бандера, Носке...)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ja poznajem celu familiju Krofni, a ljudi uopšte nisu pekari nego automehaničari... +
Zamalo.Ćale mi bio Šaja,ja sam Šaki.Premda plus.