Recenica koju je culo svako dete, makar 10 puta (otprilike je toliko dovoljno da se dopre do detetovog mozga i da proizvede neki efekat).
Upucivale bi nam je osobe koje su nas odgajale i vaspitale.
Obicno bi je culi kad bi napravili neku glupost, te slagali nesto u vezi te gluposti.
Nakon sto bi culi tu recenicu nesto bi se u nama "probudilo" i tada bi shvatili da stvano nije u redu da lazemo.
Verovanje je da oni koji to nisu tad shvatili krenu nekim drugim putem, pocnu se baviti sumnjivim poslovima, a oni najgori slucajevi postaju politicari (cast izuzecima).
Mama: Nego, cujem da si bacao balone pune vode sa balkona na komsinicu Miroslavu?
Dete: Neeeeeee, nisam ja, bacali su Mirko, Milan, Ostoja, Nikola,...
Mama: (prekida ga) Eh, pa ne lazes ti mene, nego SEBE!!!
Dete: (pognutom glavom) A jeste, i ja sam bacao!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Otac:Da nisi ti slucajno tajno pojela one jagode iz frizidera, iako znas da imas alergiju?
Ja:neeeee, pa znam da ne smem...( a crveni pecati vec pocinju da izbijaju i svrab da se pojacava)
Otac:(vodi me do ogledala) Ne lazes ti mene nego sebe...
Plus!!!