Kognitivna uzdržanost, dok se osoba empirijski ne uveri u istinitost neke tvrdnje. Takve osobe vrlo teško podležu bilo kakvoj vrsti ubeđivanja. Drže se čvrsto svojih načela, a da bi nova znanja uvrstili u svoj sistem mišljenja, neophodni su im proverljivi i poverljivi dokazi.
Ateista: Dok se ne dokaže njegovo postojanje, ne verujem da ima Boga. Ako ga ima, verovatno ću se nastaniti u paklu. A to i nije tako loše, verovatno se dole dobre orgije prave, tako da sam na dobitku u svakom slučaju. Orgijam i ovde, orgijaću i tamo.
Asketa: Može onaj Niče da prdi kolko oće. Dok se ne dokaže da ne postoji bog, ja ću verovati u njega. Ako ga nema, ebem li ga i ja za koji sam mandrak izbegavao prasće pečenje i špricer, i jeo onaj šugavi kačamak svaki dan. U tom slučaju sam mogo i monahinju Lizavetu da navatam u ćeliji, dobro dupe šteka ispod one mantije.
Najžešća je fora što neki ne znaju da se dokazuje postojanje nečeg, a ne suprotno. Zamisli slučaj, desi se neko ubistvo, a sud te tera da dokažeš kako nisi nikoga ubio...
Ko bi rek'o da će mi asketa biti zanimljiviji od ateiste :-)