Реченица којом се обично улази у заплет, онда када се говори о трећем лицу. Онда креће његова тужна прича. Никад не треба унапред осуђивати људе за њихове неспособности, падове, депресије. Никад се не зна шта човека кочи, шта га мучи.
- Брате, да ли је могуће? Имао је све, паре, стан, кола, везе, рибе... Имао је све што је желео, а покушао је самоубиство!
- Брате, не знаш причу... Напунио је једну рибу за коју није знао да му је рођака, а она родила близанце па су му наметнули алементацију а његов ћале алкохоличар га је увалио у дугове...
- Ау бре! Добро, али опет то није решење.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.