
Реченица којом се обично улази у заплет, онда када се говори о трећем лицу. Онда креће његова тужна прича. Никад не треба унапред осуђивати људе за њихове неспособности, падове, депресије. Никад се не зна шта човека кочи, шта га мучи.
- Брате, да ли је могуће? Имао је све, паре, стан, кола, везе, рибе... Имао је све што је желео, а покушао је самоубиство!
- Брате, не знаш причу... Напунио је једну рибу за коју није знао да му је рођака, а она родила близанце па су му наметнули алементацију а његов ћале алкохоличар га је увалио у дугове...
- Ау бре! Добро, али опет то није решење.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.