Jedan od bitnijih delova svakog motivacionog govora kojim se šalje u smrt topovsko meso specijalno, samo u tu svrhu dovučeno na mesto bitke.
Izgovara se tako što se prvi deo rečenice kaže glasno, a drugi malo tiše i uvek prolazi. E sada da li prolazi zbog niskog koeficijenta inteligencije mesa ili uzavrele krvi koja zagluši uši pred boj, ne zna se, ali masa kao hipnotisana trči ravno u smrt, dok je komandant posle naredbe za juriš, malo zastao da posmatra spektakl.
- Junaci. Neprijatelj upravo prlelazi reku i pred vratima je našeg grada. Samo mi stojimo između njih i našeg golorukog naroda. Jesu brojini. Jesu opremljeniji. Ali oni nemaju srca i ne brane svoja ognjišta. Ne brane svoje svetinje. Boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka!!!
- TAKO JEEEEEEE!!!!!
- Braćo. Idemo sada u smrt. U smrt ili pobedu. Idemo napred za otadžbinu. Jeste, treba kuraži za ovo, jer ispred nas čeka pakao, i jeste, neki ćete da poginete, a neki ćemo da preživimo, ali najbitnije je da će nas sve vekovima pamtiti, a naša imena će i naši potomci sa poštovanjem izgovarati.
- TAKO JEEEEEEE!!!!!
- JURIIIIIIIIIIŠ!!!!
- AJMOOOOOO!!!
- Ja ću vam se pridružiti čim vežem pertle.
