
Карактеристична ствар за интенет поднебље данашњице и ових простора. Карактеристично је тиме што се српски и сродни му језици касапе путем људске лењости и мањка интересовања. Карактеристична је употреба енглеске латинице при писању, иако је већина наших тастатура одавно локализована, потпуни губитак осећаја за интерпункцију, све под изговором "то је интернет, то није битно", тиме губећи из вида да је интернет пут будућности. Том логиком можемо подредити друштвеној стигми и кориснике писаћих машина у прошлости што су користили локализоване апарате или, у крајњем случају, почетке словенске писмености, будући да су имали при себи сасвим функционалне опције грчког алфабета и латинске абецеде. Људска лењост је вероватно једина константа, а не људска глупост.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.